podesio sam vreme objavljivanja bloga na 17h01 obzirom da je 17.01. kao datum kao takav kao jednačina bez nepoznatih jelte, to je kad kažeš sjahao kurta uzjahao murta to je jednačina sa dvojicom poznatih, nema nepoznatih, odnosno kad kažeš dva loša ubiše miloša iz čega se vidi da miloš jednako loš plus loš iz čega dalje izvodimo rešenje da je jedan loš jednako polumiloš
nakon te matematike idemo na kinetiku jer šta se događa, događa se sledeće!
znači SLEDEĆE:
probudim se negde oko nula dva ha (ovo je h kao sat ali se čita ha, jelte) dakle malo iza dva ha i pođem da ustanem na pišanje kad ono ne može
tačnije ne možeM
bolu leđa
skroz se preseklo, kao da me je neko sabljom iznad dupeta prepolovio
nekako se pridržavao za zidove samo što nisam pao pet puta, popio rapten i vratio se na spavanje
i tako
ustao jedva, mada za pet posto manje nesposoban, popio još jedan rapten
nekako oteturao do posla, tamo poginuo u borbi sa nekim bubuljičavim detetom koje se otimalo i plakalo i na kraju je otišla sa pola bubuljica nazad kući, ostavila za sledeći put
došao kući, popio još jedan rapten, valjda tako i piše max doza 150mg podeljena na tri, nemam pojma a nema ni veze
i tako
i onda rekoh daj malo da se pomerim pa sa psima na pešačenje koje se oteglo na tri sata no ako smo i ostali u "prs pred okom" magli valjda smo barem izašli iz ovijeh otrovnijeh čestica obzirom da česticidi još uvek nisu izmišljeni
i tako, nekako taljiga ova zima, vidim da mnogi treniraju punom parom ali meni je ritam uvek pomereniji prema kasnije, nekako mi je najlogičnije da najviše odmora imam u januaru i februaru kada je najhladnije i najzačađenije, a kad udari mart biće milina i trčati i voziti, samo da bude dovoljno suvo za biciklu
i tako
sad kao neki deda koji je išao u gumenjacima preko albanije pa prepričava pokolenjima, opet rezimiram da sam nakon ona dva dana sa 24+25km trčanja odmah nalepio sto km bicikle pa ako sam nakon toga jedan dan polu trčkarao polu planinario a drugi dan otpešačio to je kad sve sabereš opet radije premalo nego previše odmora, samo kad moj mozak ne bi imao ugrađen šlem negde ispod lobanje pa kad bi to do njega doprlo, ovako slaba vajda, u mojoj glavi je sav taj trening davno zaboravljen i jedino mi kopa oči ovo što nisam nešto kao trenirao nego sam nešto kao odmarao
i tako
Nema komentara:
Objavi komentar