četvrtak, 16. siječnja 2020.

nikom ništa

dan došo dan prošo i nikom ništa
blog piso blog ne piso dan će proći i nikom ništa
trčo ne trčo odo ne odo piso ne piso dan prošo il nije prošo opet nikom ništa
obrni okreni nikom ništa
što više ponavljaš više gubi smisao i na kraju nemaš pojma šta znači, i opet nikom ništa
nekom ostalo pola plate neko sve spisko nikom ništa
neko se umorio neko se odmorio nikom ništa

elem krenuo ja da trčkaram videvši da na +2 od bicikle nema ništa
kao najava nekad ranije bila tri dana po 8-9-10 stupnjeva, ali ništa
posle onih 8 evo juče skroz popodne kasno došlo do plus 5
dotle se ja već vratio
krenuo biciklom, vezao pony (što ga Milijana gony)
pa trčao 2km uz reku, malo više
pa otišao dalje uzbrdo peške
pa napravio neki polukrug sa naizmeničnim trčkaranjima i pešačenjima
nit sam se preobukao nit mi je bilo taman, ali da sam sve trčao bio bih bogme gola voda, i onda ovako taman
i na kraju sam planirao zadnja 2km da dotrčim do bicikle istim putem uz reku no nešto me odvelo na prugu pa se vratih prugom taj zadnji deo
video da je na jednom mestu gotovo iz svakog praga onaj ekser koji obeležava godinu proizvodnje ispao do pola, kroz neke pukotine ili je celo drvo prosto natrulo, pa sam pokupio tuce
oprao ruke u snegu od one rđe
strčao zadnjih 300m do bicikle, e to je gušt
kao na maratonu kad hodaju od 25. do 42. kilometra i onda opale sprint kroz cilj
pa ga gledaš pa misliš brt da si ovako trčao stigao bi ispod dva sata, a ne za pet i po
uzo medalju ne uzo opet nikom ništa
džabe sam trčao u decembru onih 50km i u januaru dva puta po 42.5km, nisam uzo medalje
moram početi da pravim medalje od šišarki
ladno bi svaka vredela više nego pola ovih što se dele šakom i kapom po palanačkim eventima
al dobro
nikom ništa pa ni medalja

Nema komentara:

Objavi komentar