subota, 11. siječnja 2020.

negativ

trčim juče sa slušalicama nakon dugo vremena i baš mi nekako došlo neobično ali i lepo

dobro, posle sam malo planinario pa sam ih skidao i vraćao, naravno i kad sam prolazio železničkom prugom kroz klisuru reke Gradac da su mi slušalice bile u džepu hehe

i razmišljam o toj negativnosti koju neki ljudi zrače, misleći da ti čine dobro
ta preterana briga
mislim ko bi bio lud da povede mamu da ga prati biciklom dok trči Dužinu, ili tetku
sav taj višak brige je na neki način i sugestivan

recimo kada odeš na masažu, neko te pita - jel ti lepo?
kad odeš kod zubara, pitaju te - jel bolelo?
niko te nikada nije pitao da li ti je bilo lepo kod zubara, niko, nikada, niko, tačka
i sad šta se događa

krene za mnom neko ko ima taj osećaj brižnosti, on bi da brine, on bi stalno da pokaže koliko se brine da meni bude super
pa me svaki čas pita jel mi teško (!)
a što bi mi bilo teško?
kao prvo, da mi je teže nego što mogu da izdržim, ili ne bih to ni radio ili bih stao, odustao
ako mi je teško koliko mogu da podnesem, to se onda zove trening, pa zato sam i izašao iz kuće
u čemu je poenta pitanja?
pitanja koje SUGERIŠE da treba da ti bude teško.
a ti u tom času gledaš u šumu i pitaš se ima li puta s one strane do onog tamo brda i da li si nekada trčao tamo sa one treće strane i da li se odozgo video neki put koji bi izašao sad tu na ovaj most koji je iza krivine i dok se to pitaš... JEL TI TEŠKO?
SLABO SI DORUČKOVAO!
a-ha, dakle sad umesto da bezbrižno trčim i gledam u brda, sad treba da počnem da razmišljam o tome kako sam malo doručkovao i kako ću se ubrzo umoriti i pasti u jarak pored puta

neka hvala
gde god ideš, mame ostavi kod kuće, ako im se negde vozi neka kažu u kojem će pravcu pa ti idi na suprotnu stranu sveta
poenta trčanja ionako jeste da razviješ autonomiju, da što dalje i što brže i što strmije možeš SÂM, a ne u nosiljki
čim se neko dakle ponudi da te prati i da ti POMAŽE, on ti oduzima od treninga tu komponentu
dobro, plus ako taj neko mnogo voli da priča, onda ti oduzima i ono dragoceno vreme kada si sâm na svetu i sâm sa sobom i kada ti jedino može pasti na pamet nešto što ti nikada neće pasti u razgovoru sa drugim ljudima, poput svih tih silnih tema za blogove koje sam protresao u zadnjih 15 godina

Nema komentara:

Objavi komentar