nedjelja, 12. siječnja 2020.

propast tačka com

sad više ne znam ni da li sam u fazi odmora odnosno predaha ili sam na pola prekinuo Prolećne Pripreme ili sam od istih odustao ili mi se život završio bez najave onako mučki ili tek treba da počne

tako neki vakum koji se piše bez dva uu da bi bio u duhu jezika, kao kad kažeš vakumiranje ne kažeš vakuuuuuumiranje jbt kao uuuumiranje neko
mada obzirom kako sam počeo priču možda sam upravo tako trebao da napišem

elem odmah nakon doručka mi se nije trčalo i rekoh ajd opet sa dogsićima da odem u šetnju jer oni to toliko vole, a šta npr. da sam na nekoj lutriji dobio dete i tako preko noći postao brižan roditelj pa sigurno ne bih otišao da trčim nego bih naravno otišao na izlet sa tim detetom novostečenim, mislim dokle više tih maratona i pobeđivanja, učio bih dete da trči i vozi biciklu* recimo

(*) ovo je bio isećak iz neke drame koji sam samo citirao onako po pamćenju

i nakon užine mi se malo trčalo a malo mi se i nije trčalo pa sam otišao da prozujim prugom i napravim par fotaka sa novim aparatom i usput sam malo i skrenuo ovde-onde i malo čak i protrčkarao pa se opet prugom vratio, za tri sata nije naišao nijedan voz što me je malo i začudilo, a taman se nameračio da i njega ubacim u foto story iliti romansu

[nastaviće se sutra u blogu]


Nema komentara:

Objavi komentar