četvrtak, 9. siječnja 2020.

niente

ne mora svakog dana da se piše blog no to onda sugeriše kao da nisi ni živeo ili da si sve minute spiskao i onda valjda blogom pokušam da viknem NIJE TAKOOOOO
imao sam neke ideje da nešto napišem na nekoj od fb stranica ali nisam stigao da sročim
prekratko za blog predugačko za tviter, previše lično za fejs, neke stvari nigde ne pripadaju
neke ideje su kao ljudi, nikom se ne dopadaju i niko im se ne sviđa, pa je bolje da ostanu sami među ovcama i da spavaju u šumi u kabini nekog natrulog kamiona bez motora i točkova

današnji dan je od rođenja bio predodređen za nešto sitno i usputno jer je kod kuće bilo puno obaveza, no deo sam tako elegantno preusmerio da sam jednu od gošći proveo kroz najlepši deo grada dok su se kolateralno i dva psića prošetala da ne laju dok pop očitava bukvicu žitu i kukolju

tako sam sastavio dva i po sata šetnje, i sat i malko biciklom, plus sam uspeo da ručam sa gostima i da se lepo ispričamo kao najrođeniji, a najrođeniji smo skoro pa i bili mada sam ja tu više kalemljen nego posađen no kad nemaš ono baš rođenijih kriterijumi počnu čudno da se ponašaju

sutra bi trebalo opet razmišljati o nekom Treningu vrednom bloga i prepričavanja s kolena na koleno, ko zna šta će od toga ispasti
pokušaj dan-dva pre vremena je baš tako prošao kao što je i počeo podbačajno, a ovo što je sasvim normalan odmor meni deluje kao pet odmora pa se cela ta zbrka tako stalno seli iz glave u noge napred-nazad poput ptica selica koje zimi beže na jug

znači da verovatno postoji i bol selica koji iz nogu leti u glavu na analizu šta nije u redu pa kad ga glava obradi i završi analizu on pokušava da se snađe nazad u nogama pa se onda sutra vraća na reklamaciju i viče ovo nije popravljeno, vraćajte pare ili produžite garanciju

Nema komentara:

Objavi komentar