na kraju dana sam bio 48. pa se dan ili dva kasnije neko uglavio ispred i otisnuo me na 49. mesto i onda sam u jednom času video da sam 52. i bio sam u fazonu MA BAŠ ME BRIGA, NEĆU DA SE NERVIRAM OKO TIH GLUPOSTI I DA IM PRIDAJEM NA VAŽNOSTI i sutra sam pitao Lolu jel se ona toga seća, kaže jok, bio si 48. i to je sve što znam, i tu skontam da sam to za 52. mesto sanjao, hahahahahaha
i nakon još jedne provere koju sam screen-ovao kako trijumfalno jedrim na 49. mestu evo nakon što je čelindž definitivno završen i istekao je rok od 3 dana da svako upload-uje svoje zakasnele obaveze, opet sam 48. iz čega jedino možemo da zaključimo da je neko ispred bio razočaran plasmanom pa je stisnuo opciju "leave challenge" nakon čega je povratak nemoguć.
godinu sam počeo proslavljanjem ovog plasmana i upisanih 767km za jedana mesec mada svi znamo da sam i previše lud kad se zainatim i da me ni 1000+ nije uplašilo pre tri zime, naprotiv.
to proslavljanje sam nesebično podelio sa psima (kojih imamo četvoro) pa su tako dvoje po dvoje išli svakog jutra u šetnje koristeći tišinu uspavanih sugrađana uz koje su spavale i petarde pa je svaki dan do podne bio više nego bezbedan za lunjanje predgrađima i okolinom.
iako su radovi na izgradnji nasipa u zastoju, iz nekog razloga je kolubara i dalje zamućena i nema blage veze sa gradcem koji je standardno bistar kao suza, pa ušće te dve reke stalno izgleda baš tako, da suzu pustiš.
nakon tri dana odmora i puštanja suza što zbog smoga što zbog mutnih reka, sutra će doći dan da se napokon malo promrdam, posebno zato što je za nedelju najavljena neka vejavičica, mada se u prognoze više ne uzdam preterano ali po onoj "ko rano ruča i rano se oženi neće pogrešiti" ja bih ipak taj neki prvi trening u 2020. da obavim u subotu, a vala tri dana su već i previše odmora, naročito po mojim standardima
Nema komentara:
Objavi komentar