utorak, 28. siječnja 2020.

tri boljke, plavo

sad više ni ne znam koliko imam boljki
koliko se sećam prvo je počelo ovo oko očiju neko naticanje, rekoše alergija na sunce ali pre će biti da je nešto vezano za imunitet jer je dvaput nestajalo i vraćalo se bez ikakvog obzira na sunce
ajd boli me dupe za oči, mogu da trčim i žmurećki
onda je počelo u preponi da me štreca, napipam neki čvorić, rekoh umreću od upale jajnika, izguglam, kaže svi važni limfni čvorovi su duboko unutra a ove što napipaš to je samo od umornih nogu što si trčao 800km u januaru, proći će za mesec-dva
sad malo mi se to činilo kao da me neko zajebava iz tih stručnih časopisa mislim ajd dan dva ali mesec dva trla baba lan nije prijatno čuti dijagnozu

onda je počelo kašljucanje isto kao i prošle zime, rekoh i to nešto alegorijski, zbog ovog smoga, kao nakašljavam se i ništa
i pre 3 dana kada sam ispljunuo zeleni kuglager setih se da se tako razvijala sitjuejšn i lani, sa sve bronnitiščinom i mesec dana bolovanja
jedino što sam tada bio povređen pa me bolelo dupe što moram da ležim zbog bronhitisa, a odmah za njim u bolnici zaradio i grip, milina

MEDŽUTIMMMM
da sve bude isto ko i lani, samoooo, srrrceee, moooje, iiii srce tvooooje, pobrinulo se koleno koje me štrecnulo koji dan kasnije i eto već deset dana ne popušta, to jest, ne bih da baksuziram i kao da mi je danas malo bolje
a to bolje može da bude jer mi juče nije spadala temperatura pa sam ceo dan prekunjao, ali mi je zato danas očigledno zavirivala ispod 37 (nisam merio) obzirom da sam otišao da se šetam dva i po sata

pa bi onda moglo sutra da boli i više, jelte, uvek će naći neki razlog, govno, pardon, koleno
a jel znate da postoji lekovito govno kao što postoji lekovito blato?
čujte i počujte sad THE anegdotu:

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

kad sam imao desetak godina igrali se mi uvek iza zgrade, bio veliki park
i u parku drveće, penjali se mi, sekli grane, pravili lukove i strele kao indijanci, sve smo znali kao pravi mali urođenici, nije nam trebao tablet i laptop da bi se igrali lova na zveri i ratova
i naravno bilo i žbunja, onog sa belim bobicama koje natakneš na grančicu pa kad zamahneš pogodiš nekog u glavu sa deset metara, mislim kad se dobro utreniraš
i bio jedan antipatičan do zla boga, zvaćemo ga Đoka ovde
i Đoka kupio nove pantalone, tačnije majka mu kupila
neke smešne sa širokim zvoncastim nogavicama kao što su nosili stariji rokeri, i mnogo je bilo smešno što je to neko kupio, tačnije najverovatnije sašio kod šnajderke, za klinca od 10-ak godina
a Đoka je pride bio seljačić bez ikakve perspektive da izraste u rokerčića, znači pravi đilkoščić
i šta se događa, izašao Đoka da se igra s nama i kurči li se kurči u novim pantalonama
mi svi u nekim smešnim yassa trenerkama verovatno, on totalno odskače, došao u park kao na paradu brate
usred igre, KRIIIKKKKKKK
AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA
Đoka znači u agoniji, da li ga je ujela neka zmija (nismo znali da u parku ima zmijâ) ili škorpija (nismo znali ni da ima škorpijâ) ili mu otkazuju bubrezi ili nešto slično, krenuo mu pesak kroz mokraćne kanale, dečko stoji i urla, i nema nameru da prestane
pritrčimo mi, počnemo da zagledamo šta nije u redu, i prvi koji je primetio o čemu se radi (A NISAM BIO JA, MAJKE MI) veselo uskliknu
AAAAXAXAXAXAXXAXAA, ĐOKA KLEKNUO U GOVNO!!!!!!
a Đoki na kolenu pljeskavica, razmazana, prste da poližeš, tačno ga je ubo u sridu, došlo mu govno kao štitnik za koleno da je namontirao preko zvoncara
svetlo sive su bile, sećam se ko juče da je bilo
završna scena:
Đoka ide prema svom ulazu u bloku urlajući na sav glas, sporim korakom kao na gubilište jer zna da će majka da ga odere od batina, a mi za njim kao pratnja na svadbama vrištimo u orkestriranom smehu srećni kao kad smo u fudbalu pobedili 9:0 koga ono beše
eto tako
anegdota kao diplomski rad
na temu Karma
"kako jedno govno može da unesreći čoveka, i usreći ostalih deset"

1 komentar: