skica

ima valjda još jedan dan koji nisam opisao
misliće pokolenja da nisam trčao
nekad smo govorili pokolj pokoljenja
pa sad po modernom po kolenu nema ljenja
tako nekako, nem pojma

upravo shvatam da na brdu duže traje dan
mi ljudi koji lepotu života merimo po trajanju svetlosti u danu, svi treba da živimo navr brda
tamo najpre izađe, i odatle se zadnje oprosti
sunce, htedoh reći
a u prenaseljenim rupama vazda mrak
d izvinu deca

elem taj dan neopisan, a ovaj će blog virtuoznim manevrom da uniđe u predvečerije istijeg, takođe je bio skoro-pa-uneventful
koleno me žickalo jako, od trčanja ništa, ja mislio dosta je jedna dži-dži tj. govno-godina al izgleda da su me uvatile na redaljku

i šta se događa
znači uzmem ja šta
uzmem štapove
mekinli visokoprofesijonalne u boji grafita karbona uglja i tih manijačluka tehnološko-geoloških jelte
idem rekoh da obaram segmenat
a taj segmenat na Stravi mučni, pa ako ga nisam deset puta obarao na raznim profilima, nova pesma nova ja, mora da ima neki taki hit
hitčina bre

i lomatao se ja sa štapovima sve išao tik uza stepenice po kamenjaru
reko da vidim kolka je razlika u odnosu kad idem dva po 2 stepenika marševskim korakom
ko što sam otojič išo pre neki dan to jest
znači osećaj dramatičan
pre koji dan sam odo, a sad mažem bre, ću se razmažem po kamenje

a rezultatić?
govance!
tipa petnestak sekundi razlika
na 6 minuta to je 13/382 jednako šta
jednako nemam pojma
tipa tri posto jelte
znači TOLIKO BRZO sam išo sa pomagalima štapnim, da mi je svaki korak mesto 50 bio 51.5cm
odnosno, umesto šeset koraka u minutu da sam pravio šeset dva
pa brate
da je pretilo da ću se upišati il usrati, bolje bih pocepo rekord nego ovako
sranye