04 veljače 2020

a sad idemo dalje

jer nećemo bliže, Bliže dupe (do)stiže
idemo dalje, ima i neki film valjda sa takvim naslovom,
a ako i nema, onda ga sigurno ima samo ne znamo za njega
jer nema šanse da ga nema, mislim takvog naslova
ovo u zagradama nemojte džabe čitati, ostavite to onim bolesnim što im podmećem zagrade kao virus srčani, kao kerozin s ljubavlju što se ostavlja prijateljima bivšim

(elem zašto mi niko nije rekao da je MOJ BURAZER lepi Zara dobio ćerkicu?
doduše ne sa pogrešnom osobom, sreća njegova da je stavljao gumicu.
mislim kad je trebalo, odnosno kad nije trebalo, mislim ono...
a oduvek su mu lepo stajali klinci, paz sad iz 2014 dok je jebo Jalovu)


i tako kažem ja danas je zadnji dan ove zime, niljangovske Zume,
proleća, pred-proleća, da se ode uz-niz Gradac.
i krenemo Ljubav moja najveća i ja uz Gradac,
malo biciklama, pa malo ko biciklom ko trčeći, pa dalje pjehe

(nigde Mile Zlice nigde Adminke, nigde lažnih prijateljica ni džukelčina, čist zrak jelte, nema otrova, odneo severac, jao kako ću ih yebati u blogovoma ovog proljeća, znači uzduž i popreko, mada bi one samo uzduž, a meni slađe popreko, jel tako Zaro bilderu kravozubi)

i nakon nekog vremena krenula nevremenčina, uf rekoh ovde će biti žrtava
znači idem stazom planinarskom, dune olujčina,
i tu sam sfatio kako funkcionira pogibija UŽIVO

znači dok ti čuješ krcccccc, pomisliš u pola sekunde šta se to čuje?
i u istih tih pola sekunde tresne na metar pred tobom tona ili dve tone drveta, traaassssss
kkkkrrrrršššššššš
a ti si, naivan, mislio da ćeš čuti krcccc, pa ćeš pogledati šta pada i odakle, pa ćeš videti neku bogzna krošnju kako se obrušava, pa ona će levo a ti skočiš desno, virtuozno, akrobatski, ma kako da neeeeeee

(jok burazeru Zaro, imao si sreće što je fufica neplodna i što te nije vezala za sebe onim defaultnim fufićkim manevrom da joj napraviš dete, a verovatno te je krivila da je do tebe, i slala te da kupuješ preparate za plodnost, mlela ti orahe u med, bajala ti nad kafom i kačkavaljem)

znači to bukvalno tako izgleda da ne stigneš ni da pomisliš šta se događa, a letva ti je za vratom, trassss, pokojan si brale ili invalid, svejedno, isto ti se vata

znači kad sam krenuo da begam glavom bez obzira, sve dalje od krhkog drveća, i na kraju završio na pruzi jer tamo je tebra najsigurnije, nema opasnosti, barem taj posao su ODRADILI da nijedno drvo nije u blizini i ne može dovesti vlakove u opasnos!

(kao što je i pametni burajz Zara uradio, oplodio koga je trebalo, svanulo mu, otresao bolest kao ker što otrese vodu kad upadne u reku, znači koliko god retardirano izgledao sa onom kromanjonskom vilicom Zara je kraljčina, znao je da umoči gde treba, grokkkk)

Nema komentara:

Objavi komentar