a šta da radim

nije na temu "... kada odu prijatelji moji"
nego zbog ovog fejsa
gledam juče, taj i taj odgovorio na vaš zahtev za prijateljstvom, pogledam na svoj profil a tamo ona alatka u natprirodnoj veličini
i odmah ispod nje patika koja je ugazila u govno
teške bolesti
pa stvarno takav ludak da mi pošalje zahtev, znaš kad bih ga potvrdio, o Svetom Nikad

elem juče negde na pola puta, nakon što me je zaprega odbacila do Osečine, ja rekao hvala tebra Zara rekao muuuuu, krenem ja onim minskim poljem preko Plavanja za Kamenicu
Kamenica raj za kerove sunčaju se uspred svake kuće, više ničijih nego nečijih ali nek ima sunca pa će im biti ok

i dalje upadoh u raščišćene smetove od nekoliko metara, i tu shvatim koliki je jad bio na Divčibarama od onog olujnog vetra koji je bukvalno zatrpavao snegom sve pred sobom, sve gde postoji neki usek ili serpentina, da te bog sačuva
slikam selfi preko glave a sneg u visini još jednog mene kao da mi stoji na ramenima, pa još za glavu i preko njega

u tom času negde, kao kad je zdravko čolić pevao "bila je zima sa puno snega čeko sam za Carić vezu" zove Lola kaže evo me sa burazerom ispred doma armije
i tu me svečano obavesti da će danas biti taj veliki dan kada će nam predstaviti novu snajku, znači legao sam sinoć namazan niveom kao mast na leb što se maže, pola prsta debelo, ako me sretnete dok odlazim na taj ručak pomislićete da sam bio na zatezanju kod Aničića, znači ni 26 mi ne bi dali

i od Carića lepo sednem ja na sivu Meridu koja me je tamo sačekala, ali nije Zara doterao nego Lola pa je onda ona fino strčala da se poštede moja dragocena kolena od nizbrdice, još koji dan, a ja sam se fino skotrljao u grad

to su mi najdraži treninzi nekako kad ja otrčim u jednom pravcu, posebno ka Cariću baš, pa se zamenimo ja dignem sedište a ona dotrči nazad u grad, znači to je bukvalno esencija ljubavi na dva točka i 4 noge

pritom moram posle pijace da stavim Loli nove gume za današnju vožnju jer sam rešio da je tako častim, a možda joj samo prebacim moje točkove sa ovim goodyear-kama što su koštale svaka kao posebna bicikla

a nije mi to muka, nego mi je muka što posle vožnje ne smem da udaram po pivu kao juče posle trčanja, da se ne bih izblamirao na tom ručku
a ne znam ni ima li mladica fejs, odatle sam i počeo priču, dal da brišem one perverzije sa profila da ne bude auuuuu s kim se ja družim ovde sad smo se videli pa više ne moraš ni svraćati
hoho
muke savremenog čoveka