subota, 22. veljače 2020.

hmm hmm

razmišljam da li se "dobitna kombinacija" kaže za sve što nam je pošlo za rukom, ili za ono što nismo očekivali da će neminovno doneti uspeh, jer taj izraz "kombinacija" mi nekako oduvek zvuči više kao pokušaj nego kao smišljena namera.

opet, kad neki trener izbaci prvu postavu na teren, on veruje da će to biti "dobitna kombinacija" i to nije nikakva kocka nego poverenje u sopstveni izbor i znanje, iskustvo, nije isto kao kada neko stalno igra na brojeve 1, 4, 7, 9, 13, 19... na loto, zbog datuma kada su mi se rađala deca na primer.

eto zašto nisam hteo da napišem da je kod mene nešto bila dobitna kombinacija.
ne zato što je bila, slučajno ili polunamerno, nego jer mi nije skroz jasan taj koncept, koliko god mi se ponekad u životu nameštala prilika da se njime poslužim odnosno da u njega poverujem.
ne verujem više ni u šta brate.

da mi je neko rekao gde ću otrčati i kojom brzinom, pitao bih ga da li me za..bava jer nisam bio ni napola ubeđen da će se tako nešto dogoditi.
poput burazera koji nije ništa osim mora mogao da smisli za odmor a sa novom curom vitla po kopaoniku i škljoca selfije srećniji nego ikad, kad si zaljubljen sve ti je more burazeru, i u rudnik da odeš ti bi video pučinu gde god se okreneš.

tako i ja, tako i ja, "kad me krene noga" (ovo zvuči baš ono kalibar NSS niža stručna sprema a nisam se nešto mnogo ni trudio da ga sročim, poteralo me, da ne kažem dobitna kombinacija) odem negde samo zato jer odatle duva vetar pa mi je temperaturno stabilnije da se u tom smeru penjem, a da se spustim sa vetrom u leđa pa će mi ista odeća biti taman i uzbrdo i nizbrdo, i sve mi more, šta ćeš.
dok bih u suprotnom smeru prvo proključao uzbrdo a onda bih se smrzo ko ..... u ladnoj vodi dok se vraćam nizbrdo.

opet je ispao Tempo, za razliku od pola zime kada sam samo "skupljao kilometre" koji nisu imali nikakvog efekta na formu pa sam ih skupljao bukvalno džabe, kao veverica koja već danas zaboravi gde je juče zakopala lešnike pa prekosutra dovlači nove, e tako u i moje noge sve zaboravljale pa nije ni čudo što nisu bile jače iz meseca u mesec.

tako sam nakon 16km tempa i dva dana bicikle, 
pa dana odmora,
sada sastavio 10+8+14km tempa u tri dana što je otprilike najbliže onome kako smo trenirali na gornjem stadionu kada sam tek počeo da trčim i dobio zadatak da nadzirem klinke na svakodnevnim trčanjima.
šteta što tada nije bilo telefonâ i aplikacijâ jer niko od klinaca ne bi mogao da stane kilometar pre okreta i da nas sačeka odmoran, nego bi na kraju morao treneru da pokaže gde je bio i uz koji prosek.
no ionako im je bilo previše treninga tako da su se tim zabušavanjem samo branili od preopterećenja odnosno ludog trenera.

danas je subota, za sutra je najavljen topao i valjda i sunčan dan za biciklu pa se dakle danas ne treba preopteretiti već malo predahnuti i udahnuti snagu za neki novi talas uživanja u ovom prevremenom proleći.
indian spring, ili bablje proljeće kao što bi rekli susjedi.

prosto je neverovatno kako uspevam ovoliko da pišem ni o čemu a da to i dalje bude na neki način zanimljivo, treba me predložiti za nešto, a da nije lomača.

Nema komentara:

Objavi komentar