nedjelja, 16. veljače 2020.

šušovka

ima to selo Šušeoka koje tamo urođenici zovu Šušovka i eto morao sam da napravim bici segment na Stravi jer postoji samo od obilaznice do tamo, nekih 7km, a ne postoji u povratku uzvodno duž Kolubare.


nedeljna mtb Dužina je izašla skoro na 90km a prešao bih i duže nego dok sam čekao Lolu da dođe do tamo nakon kratkog razdvajanja, primetio sam da se na terenu odmah do puteljka odvija nekakav lokalni derbi osme lige pa sam ostao da malo posmatram.

smešan je taj lokalni fudbal, znam da je sa strane lako komentarisati ali bukvalno samo svako deseto dodavanje bude uspešno, ne znam zašto malo više ne treniraju to šutanje lopte. razmišljam da se prijavim u tako neki bzvz klub, svaka utakmica je dobar trening ubrzanja ako planiraš malo više da trčiš, samo kratki fleševi i iznenađivanje protivnika. kontam i da bih na ruci nosio Garmina i snimao celu utakmicu, heh.

nisam pisao blog ni posle jučerašnjeg pešačenja sa uzilaženjem uz Šareno Platno, što i nije bio neki poduhvat obzirom da sam sa štapovima (ne baš home made ali forest made možda) skroz lagano napredovao i zastajao da slikam one predele koji oduzimaju dah (onima kojima je lako oduzeti dah).


glavna zanimacija je bio povratak jer je Lola gore na vidikovac došla biciklom pony (što je Milijana gony) doduše onom sa velikim točkovima ali taj oblik pony ću uvek zvati ponika i tu nema leka. i onda šta. onda smo oboje seli na pony i krenuli nazad u grad.

prvo je bilo malo stani-pani jer je gepek kako da kažem savitljiv i nije toliko čvrst kao ram bicikle, pa svaka neravnina na putu donese gibanje suvozača koje se povratno prenosi na točkove a spust u grad ima delove i preko 10% nagnute tako da je sve odjednom postalo full avantura.

problem smo rešili tako što je ona sela na gepek a ja prešao napred da vozim, no drugi problem je iskrsao tamo gde se niko ne bi nadao, naime ujutru mi je na fejsu iskočila preporuka za neki video u kojem tip juri motorom 200 na sat kroz kolone vozila, sve deluje kao neka nenormalna video igra do trenutka kada je ispred njega neko rešio da skrene preko dve pune linije pa je došlo do trostrukog salta što motora što vozača.

e zbog tog videa sam malo previše otpuštao kočnice pa je uz obostrano vrištanje spust trajao i kraće od očekivanog a zbog toga smo se kraće i smrzavali jer je dan već bio na izmaku. ekstaza se završila na ulasku u grad odakle sam ja strčao zadnja 2km baš da nas ne hapsi niko onako nizbrdo na gepeku, dok sam strčao do šireg centra već me je čekalo pivo i vruć kebab.


Nema komentara:

Objavi komentar