srijeda, 26. veljače 2020.

moje kamenje pada prema gore

to smo malo šaltali Cecine stihove
vidi šta su budale radile
pravili su ove gabione od žice i kamenja da obezbede put, iako gore 30m iznad drveće korenjem svrdla kroz neke nove stene i pitanje je dana kada će ih odroniti
i naravno kad se prva otkinula od brda sjebala je i ove gabione (italijanski gabbia = kavez) i zatrpala ceo put, naše putare treba sve u penziju kad nam već goli otok više nije u sastavu države


kad sam bio u centru sela neki klinci koji su igrali fudbal u dvorištu škole su me primetili na bicikli i počeli da viču ne može ne može gore odronio se put zatrpan je put pa sam im samo odmahnuo, računajući 1) ako BAŠ ne može da se prođe slikaću to na šta naiđem pa ću okrenuti nazad, neće mi ništa faliti, ili 2) gde to NE MOŽE da se prođe, ako treba bajk ću na rame pa ću ga preneti preko kakvog god brda od kamenja, mislim kad sam mogao direktno uz kamenolom da se popnem 200m nadmorske ne znam šta me može ovde zaustaviti


naravno ništa strašno, moglo je da se provuče mada je malo spooky osećaj kad stojiš ispod stena od po nekoliko tona koje svakog trena mogu da krenu nizbrdo, rekoh ne moram se baš preterano zadržavati i kampovati ovde, slikaj to što brže i briši

dok sam prolazio kroz Brežđe na jednom mestu sam ugledao nekoliko mostova jedan do drugog i pomislio "ovo je kao hr-slo granica u Bregani" i odmah se setio da su Bregana i Brežđe bezmalo jedno isto ime mesta, nikad mi to ranije nije palo na pamet a eto i liče.

sad sam gledao na karti, mislio sam da se tu još uvek zove Krčmarska reka ali na gugl maps piše Manastirica i tako se zove celim kanjonom dok ne dođe do crkve Ribnica i ribničke pećine pa se tek odatle nizvodno zove Ribnica, jedna reka tri imena su izgleda naš specijalitet kao i Zabava Sušica Gradac, neki Madona Čikita Felicita Domingez Rodrigez Munjez fazon.

koliko vidim na Stravi iz nekog čudnog razloga sam u tri vožnje, na tri strane sveta, sa tri profila koji totalno nemaju veze jedan s drugim, uspeo da napravim identičan 21.6 km/h prosek, to majka više ne rađa.

nekako nisam ni na bicikli zadovoljan kako mi ide al nema veze, bicikla je drugo i koliko god sam navikao da mi na trčanju forma uvek bude u sličnim okvirima tokom cele godine, bicikla je uvek išla gore dole i otkad znam za sebe postojala je ta zima-leto razlika od nekoliko km/h, dakle sve oke.

Nema komentara:

Objavi komentar