sprint

poenta toga kad odsprintaš 200m je da shvatiš koliko je lagano isto toliko preći tokom maratona, prosto ni ne primetiš
isto tako, kad radiš ona ubrzanja na kraju treninga, one 100-tke za poboljšanje tehnike, prosto je neverovatno koliko brzo prođe tih 10x100m u odnosu na to koliko ti se nekad otegne poslednji kilometar trke na 10km, bogu dušu loš dan nikad stić...

(... kako si moj mlađi brate suze do neba jel tako iđaše tekst od Dugmeta što sam pevao samom sebi u Nišu za vreme vojske jer sam tada ja bio mlađi brat, onom iz Niša)

isto tako razmišljam o jednom projektu kojim bih mučio samo druge, sebe ne, jer sebe ipak volim malo više, mada kad razmisliš ako sebe volim više onda bih prvo na sebi isprobao to što mislim da je najbolje
možda sam samo seronja pa se plašim izlaska iz zone komfora i neobaveza

naime trebalo bi odrediti jedan dan u mesecu, neki broj od nula do 28, i tog datuma znači teraš sve po štoperici
napišeš sebi plan, koji jednom kad sastaviš može lako da se promeni već prema situaciji, i ostaviš sebi striktno određeno deset minuta umivanje pišanje deset minuta doručak deset minuta istezanje 20 minuta vežbe za leđa 15 minuta blog 10 minuta ostale društ. mreže sat šetnja sa psima sat šetnja sa drugim psima pa posao pa ovo pa ono, redosledn nebitan samo da postoji red vožnje od jutra do mraka

i onda logično da nećeš odlutati u temama i pisati blog dva sata, usput preslušavajući kako ide onaj tekst od one pesme ček da se malo inspirišem, i već koja glupost može da te omete
tako nekako
i onda kad nemaš satnicu, shvatiš svu tu slobodu "da radiš šta hoćeš i koliko hoćeš"
ali malo morgen
teško bi to išlo
mada sam siguran da neki ljudi upravo tako žive
ako se to mogu nazvati ljudi, that is