ponedjeljak, 3. veljače 2020.

ponedeljak



valjda je bolje

kažem valjda, jer, kad dođeš u fazu života kada sve treba da ti ide ka dole, osim dobro suza, one u pesmi lete prema gore (above), onda je i status kvo = bolje

u smislu bolje od podrazumevanog tj goreg iz dana u dan

e pa u tim smislima ili smislovima ili smisaovima ili esemesovima, ovo danas je bila BINGČINA

to je ono naj od bingo

osmica na lotou

da li je ikad iko guglao, ja nisam, da li reč loto dolazi od talianskog lotto, kao da kad kažu lotare da se misli na kockanje ali nisam baš ono siguran, i rvanje se slično kaže i jbg kad bi me u Milijunašu pitali jesil siguran, ja bi reko NISAM

elem ta osmica, dobro de, mogla je biti i desetka i dvanajstica, ne bih se bunio ali za ovaj život sam sva čuda već istrošio tako da se nekim novim ni ne nadam više

ali ta osmica, kao što (ne) rekoh, znači gazio bajk dva sata, koleno ništa

čak ni u preponi nijedno ono JAO jače da me žuljne, a čak ni kašljao nisam naročito

prvi deo zgazili tih 19km uz tj niz Kolubaru nizvodno, vidim posle na Stravi da Lola zamalo nije oborila par ženskih segmenata a išli smo mtb-jima (!)

bome će se na proleće lepe brzinice puštati na ovim prostorima

obzirom da će mi trčanje biti u žešćoj kur*ini pa ne znam ni da li ću i koliko pokušavati uopšte

tkoga briga ionako

elem sa malo sendvič rešetanja kroz tempo pa turizam pa tempo-turizam i te de, na kraju ispade okruglo 26 prosek

neloše, neloše

nekada sam na mtb prosek dodavao 3 km/h da preračunam u trkačku ali sad sam malo nesiguran jer ovaj novi mtb kao da mi je bolji od starog pa...

naime lakši je (13:15kg) ali nisam nikad vozio ovolko široke kramponke pa ne znam stvarno koliko ta 2kg mogu da znače na pretežno ravnjikavo-valovitom profilu

nekako mi više znače slick gume i niska pozicija na starom GT-ju, a na novom Scott-iju sam zbog prednjeg amortizera dosta uspravljeniji i grlim puno više vazduha vako po ravnici

na stranu ovi 29" veliki točkovi zbog kojih sam na dva metra iznad asfalta, kako mi sad deluje patetična Ana Stanić sa pesmom “metar iznad asfalta u brzim kolima” (ovde ide onaj deo koji je uznemirio Malu Zlicu i poništio joj dva meseca psihoterapije, sad će preko advokata da mi potražuje dvesta evra naknade, mada joj ionako džaba sve terapeutkinje ovog sveta ako ne umeju da je skinu sa mog bloga) ali ja sam otišo i guzicom i obrazom pod nebesa, razviću neki ego grandiozan na ovom bajku koliko se high osećam

i eto, planirao sam i malo probno trčanje ali sam ga jutros zamenio sa dva pretrčavanja 4-tračne ulice u šetnji s dogsima, koleno nije pisnulo mada mi je osećaj bio malo čudan al ajd sad

sutra kažu opet toplo, ako ugrabim par sati za vožnju biće super, a posle toga opet govno vreme, pešačenja kroz tunele i veranja po čukama u kanyonu, zimska idila i depresija, tirkizna bombona


Nema komentara:

Objavi komentar