srijeda, 19. veljače 2020.

preventivno

ranijih godina mi se nije događalo da uzmem dan odmora od treninga samo zato što PRETPOSTAVLJAM da sam se dovoljno napregao zadnjih dana, nego sam terao bukvalno do dana kada jedva stojim na nogama, e onda kad sam MORAO onda sam pravio pauzu

a juče mi tako dođe, rekoh dal da idem da trčim pa da rizikujem da se osećam previše nekomforno pa da se mrštim pa da se nerviram, i odoh na pešačenje/planinarenje
zato je danas osećaj u nogama već mnogo bolji

a opet, i kad sam išao biciklom 200+200km u dva dana događalo se da sutradan odem barem 40-ak, odnosno kada sam trčao 43+44km u dva dana događalo se da i sutra otrčim 3+6km čisto da dodam još malo na ukupnu kilometražu

pa eto, nešto se promenilo
ljuštim pomorandžu i otvorim neki stari časopis da na njega bacam kore, kad na toj stranici neko tupljenje o depresiji, to je sad moderna tema, stres ili depresija, ne mož da omane
i ima kao deset malih uokvirenih odeljaka a na vrhu kaže ako se prepoznajete u više od tri onda treba da zatražite pomoć

i ja krenem da čitam, jedem pomorandžu i jedan po jedan dođem do zaključka da se pronađoh u svih celih čitavih deset signala, doslovno kao da mi je neko opisao život
no svejedno ne mislim da je ovo depresija, više mi ide na onu stvar što sam imao dve tolike pauze i što sam propustio da budem aktivan u 4 od zadnjih 14 meseci, i iz tog bunara se crpe ovo nezadovoljstvo jer kapiram koliko će povratak biti težak, možda i do te mere da dignem ruke od svega a onda će mi neko reći eto to ti je i 11-ti dokaz

pešačim juče nekom neprohodnom stazom oko manastira i upadne mi kamenčić mali malecki u patiku i idem dalje računam suviše si mali da bih se zbog tebe izuvao i neko vreme mi se vrtela misao kako su neki događaji u životu poput toh kamenčića pa neki ostane da te žulja duže, neki kraće, zbog nekog ne možeš dalje dok ga fizički ne ukloniš, i razmišljao bih dalje i razgranavao tu temu ali ovaj je bio premali pa se negde smestio i prestao da me žulja pa sam na sve to skroz zaboravio

to je dakle bila neka sitnica, nešto što me nakratko zažuljalo i odmah nestalo iz života, nešto čega se ne treba ni sećati odnosno ne bi trebalo da možeš da ga se setiš uopšte ali eto ja ga se setih ipak, kao anegdote i kao teme za razmišljanje

poput izreke da za svaku boljku postoji travčica i za svaku guzu grančica, eto i za svaku cipelu postoji kamičak

Nema komentara:

Objavi komentar