treći se žalio sudijama/sucima ali obzirom da nije bilo svedoka, džabe je potrošio 50 evra na taksu (žalbenu).
neslavna priča.
drugi trećeg mi je doneo prvo trčanje nakon bronhitiščića, i da vidiš nije loše kada nakon toliko dana opet potrčiš, čak ako pomalo i krkljaš i iskašljavaš male zelene, ipak su noge sveže jer su bile nekoliko dana u naftalinu.
nisam imao pojma kako krenuti nego onako po osećaju, da je živahno ali ne jurnjava. negde na 3km mi je nazovi okret jer posle kružnog toka imam 50m ulicom pod 90° levo i onda na novoj raskrsnici opet 90° levo pa okrenem nazad prema kući.
tu sam stisnuo LAP i pokazalo mi je 4'39''/km što je praktično ritam poslednjeg polumaratona koji sam završio, no ima otad 4 meseca tako da se više ne računa kao halfM pace.
nego onako, tempo.
nažalost.
u povratku sam imao vetar a trebalo se vratiti i uzvodno jer sam prva 3km trčao uz (u smislu pored, a ustvari niz) reku pa sam malo pojačao, srećom sam na pola (1.5km) trebao da zastanem jer je Lola tu nekim psima ostavljala hranu.
pa sam tako predahnuo, i uspeo bez kome da i druga 3km pretrčim istom brzinom, iako uzvodno i na vetar, ali eto iz dva poluvremena.
ispadoše intervali, sunceti! (što bi rekao predsednik bravar)
6km nije nešto ali je više od 5, od koga je dosta je.
Nema komentara:
Objavi komentar