ali bila je jedna SITUACIJA.
zvalo se pešterski ultramaraton, i imali smo trke 21km 42km 100km.
ja sam prijavio 42km jer je start bio u podne (usred leta!) pa smo imali više vremena da stignemo.
tih godina sam dosta razmišljao o stotki ali nekako su jedna za drugom prošle i nisam je istrčao mada sam očigledno mogao, barem je tako delovalo na jednoj planinskoj trci od 58km i na nekoliko treninga od 55-60km.
no da se vratim na temu.
negde oko 30-og kilometra sam prešao dotle prvoplasiranog, i do cilja mu nasvirao pola sata zaostatka.
dečko je prosto rečeno prokuhao i hodao skoro sav ostatak trke.
bilo je leto, podne, jako sunce, vruće.
par kilometara pre toga sam prošao i vodećeg na 100km, i on je previše hodao za moj ukus jer su startovali ujutru po hladovini.
polumaratonci su išli sličnom stazom pred kraj ali ih nisam sretao jer sam stigao pre svih, ne znam kada je bio njihov start.
no kada sam završio svoju trku, krenuo sam da trčkaram kontra stazom, da dočekam ove koje sam prošao.
i bogme sit sam se natrčao, dok nisu naišli.
SVI ZAJEDNO.
prvi polumaratonac, on je išao sporije nego što sam ja trčao maraton jer su na 21km otišli samo rekreativci, s njim prvi ultramaratonac, i drugi maratonac.
dakle prvi (100) je stigao drugog (42), pa su zajedno stigli prvog (21) a dočekao ih je prvi (42) i od toga može da se napravi barem desetak besmislenih naslova.
ja sam se nakon jučerašnjeg tempa od čitavih 6km odmorio od trčanja i provozao onaj najstariji i najlošiji mtb nekih 40km, onako rikaveri stilom, ne beše loše.
Nema komentara:
Objavi komentar