POSLEDNJI LEP DAN

opet vožnja, opet onaj POSLEDNJI LEP DAN.
koji i nije bio baš tako nesrazmerno lep.

doduše, februaru se u zube ne gleda, posebno ako je u podznaku april.

zato će aprilililili da nam zapapri garant, ali koga briga.

zato se i dižu krediti, hoće ljudi da im sutra bude lepo a što će prekosutra da nagrabaju, to će biti tamo nekad i nemaju jasan odnos prema tome, prosto kao da se nadaju da dotle neće ni doći.

ovo na slici bi trebala da bude kuća Lolinog dede tojest babe tojest sada ne znam čija je, moram otvoriti "katastar javni pristup" pa ukucati broj parcele.

čisto onako.

dole malo niže smo brali maline, od toga je baba živela.

tačnije ona je brala maline a mi smo samo par puta išli da smetamo i da se nažderemo.

to je jedan slepo crevo put, koji krivuda i goredolira u beskraj, dođeš iz jednog sela u drugo i tamo nestane asfalta pa klimaš dalje opet unedogled dok ga opet ne ugledaš, i stigneš u zemlju čuda.

juče je pak plan bio da se negde na pola tog makadama skrene desno pa po vrhu brda trnde drnde makadamom do drugo nazovi asfalta koji je toliko propao da ti je mtb jedina mogućnost da tuda prođeš na dva točka, dobro, i onaj motor za cross.

i tako, 70km sa 1100+ metara uspona, kao jedne i po plitvice.

danas šta nam bog dadne, biće još više oblaka a za kapljucanje ni on nije siguran.

mislim oblak.