zašto?
zato jer je lakše ne preduzimati ništa.
ugodna vožnja, pa ugodan hajk, pa nenaporno trčkaranje, pa pojačana ishrana i hidratacija te rehidracija, u kombinaciji sa rehidriranjem jelte.
skontao sam da kalendar trka ide svojim putem čak i bez mene, prosto da čovek ne poveruje.
i pojavi mi se šta, pojavi mi se u grupi Prodaja Startnina objava da neko nudi broj za sutrašnji polumaraton i tu mi upadne crv sumnje u dušnik i sad ću da kašljucam pola dana.
doduše objava glasi "prodajem startninu", ne znam da li to znači startni paket ili startni broj jer ovo drugo se obično poklanja ovako last minute, ako hoćeš za sebe da zadržiš dres/majicu.
pritom je staza maksimalno dosadna sa 4 ista kruga.
mislim dosadna je za nekog ko bi radije da vidi nešto novo, da protrči kroz neka nova sela ili brežuljke, ili ako je i ista staza barem neka je nešto lepo tipa jaska krašić tuhelj a ne ulicama grada pa još 4 kruga, to je lepo samo onome kome se istrčava lični pa da može da prati prolaske kao na atletskom mitingu.
evo ne znam.
drugi aspekt svega toga je da obzirom da je trka takva kakva je i nikakva drukčija, umesto tog upoznavanja novih predela pokušaš da aktiviraš onu adrenalinsku komponentu jer bez obzira da li je trka monotona ili raznovrsna po pitanju terena/profila, trka je trka i nakon toga nekako uvek treniraš za brzinu više tojest u višoj brzini što se naravno na kraju oseti i na tom šredingerovom maratonu.
dan izazova možemo zvati i nešto što donosi aktivnost kao izazov, ali i kao dan za odluku kojem se carstvu prikloniti, hedonističkom ili mazohističkom.
Nema komentara:
Objavi komentar