lep dan za novi početak

kakav lep dan, kakav lep dan za danom.

poslednji dan februara, savršen termin za nove rezolucije.

za prestanak sa nekim navikama, okretanje leđa kalendaru.

pa onda prvi mart, ahiiiiii...

ajmo od prvog, puno je bolje nego ajmo od ponedeljka.

jer ponedeljak dođe svaki čas, a prvi ipak nešto ređe.

pa još mart, ahiiiiii...

prvi dan prvog prolećnog meseca.

negde je možda prvi mart upravo početak proleća, ko bi ga znao.

sećam se jedne godine kada smo ceo januar i februar bili na pripremama u Budvi, i vratili se kući, i u 4 ponedeljka je palo po pedalj snega, doslovno tako.

moguće da sam već pisao o tome, zvuči mi nešto dežavi-jalno.

tako da kao i pre par godina znade februar biti bolji od marta.

kako, to nikome nije jasno.

poput onoga da te mlađi sin sluša bolje od starije ćerke.

sačuvaj bože.

i tako sam odhajkovao još jedan dan, čekajući da ovo u grudima prođe, i čini mi se da je tu negde, u fazi definitivnog nestanka.

pa narednih dana da se nastavi gde se stalo.

neodređeni govor, izbegavanje prvog lica jednine.

tako se ograničim, zabarikadiram.

pa posle napišem da "nije išlo".

i slično.

elem nije dan skroz propao, obnovio sam tunelsko gradivo.

naime, pruga ka Bosni je u izgradnji još od kraja rata, onog velikog protiv švaba.

i tu odmah iz grada su zamislili da kroz dva tunela pruga izađe na čistinu ka zapadu.

za početak gledajte samo ovo ROZO.
između dva tunela bi trebao da bude most.

otprilike sam i ucrtao koliko su tuneli probijeni, najlevlji ulaz je gde sam ušao juče, 350m, a ostali 50-150m, između je još uvek brdo, da ne kažem kamenje.

a sada o ovom plavom.

jednom me je uhvatilo nevreme tačno u najlevljoj tački. na trčanju.

i nekako sam u glavi zamislio da mi je kuća negde desno, i rekoh sad ću kroz tunele pravolinijski do kuće, umesto da idem OKOLO kroz grad.

no kad pogledaš, kuća mi je bila maltene pravolinijski ispred nosa, ako pretrčim preko jednog brda sve normalnim ulicama, a prugom bi mi bilo duže.

s tim što ne bih kisnuo, da su tuneli probijeni naravno.

no glavni put pravi "potkovicu" dole prema gradskom parku kao što se vidi ova viseća sisa u sredini, pa je dojam da je sve puno dalje, kao što i jeste, ako ne ideš najkraćim putem nego onuda "kuda se uvek ide".
tja.