sedam koma sedam

juče mi je bio bljak dan

zeznuo sam se

najavili kišu, rekoh idem na rikaverić, i bilo je popodne puno lepše nego prethodno

ono kad sam vozio preko 1100m uspona

lep dan, doduše olujni vetar ali pretežno vedro, ja na rikaveriću

pih rekoh mogao sam i nešto otrčat

onako neobavezno

al nema veze, išao sam starim mtb-om po njivama tu na 10km od grada i ispitivao kuda može do reke i može li nekuda i preko reke

poslednji suv dan pa nije bilo puno blata, čak ni po njivama

ovo mi je bio drugi deo bloga ali sam ga premestio kronološki na početak

a sad prvi deo

bila jednom jedna trka

i imala sedam koma sedam kilometara

trčao se krug oko beogradskog jaruna, poznatijeg pod imenom ada ciganlija

iako ada u prevodu znači rečno ostrvo, i iako smo to zvali krug oko ade, nismo plivali oko ostrva nego smo trčali pola po obali a pola po ostrvu

jer su spojeni sa dva nasipa

pa se tako napravilo jezero, između obale i ostrva

a mi smo krug oko jezera zvali krug oko ostrva

pa ti budi pametan

ugl, 

kako novi klinci pišu umesto uglavnom, 

jutros sam ponovo počeo trčat

novi početak

nakon one šok trke mi je štošta bilo nejasno pa sam nekako bežao od trčanja

trčao od bežanja

i tako je ispalo da sam pretrčao istih 7.7km koliko je dugačka bila i ta trka

to je bilo super vreme, dva puta na proleće i dva puta na jesen

prvo mi je bilo fora da otrčim ispod pola sata, tako su rekli da se tu raspoznaju obični rekreativci i kao bajagi napredni rekreativci

onda sam poboljšavao tih pola sata i prvo sam uspeo da pretrčim za 27'03'' i to mi je bilo vauuu sada sam već brz, i odmah za mesec dana 26'57'' i tu sam shvatio da sam profi, jer je to bilo po 3'30''/km

tu sam zaključio da je glupo trenirati na manjim brzinama i da svi treninzi moraju biti između 3' i 3'30'' po kilometru, i nedugo zatim sam se povredio 

tako je ovih jutrošnjih 7.7km poslužilo kao inspiracija za ovu humoresku