nema kao kod bajage onoga hajde bože budi drug pa okreni jedan krug unazad planetu, svi bismo nešto promenili u nekom prethodnom danu jer je lako biti pametan nakon što si shvatio šta si mogao bolje, ali ako bi to uopšte bilo moguće, onda ne bi postojala stvar koja se zove iskustvo.
odnosno nastala bi neka stvar koja bi se zvala avant-experience gde bi mogao svaku stvar tako da predvidiš i da u hodu nalaziš najbolja rešenja koja će uvek prolaziti bez greške.
ali ne može.
evo banalnog primera.
maločas na trčanju, pravim jednu prečicu jer je počelo nevreme, munje, grmljavina, kišica već sipi, ja trčim ka bicikli koja mi je 6km od kuće.
pretrčim preko železničke pruge jer tako štedim 500m, izlazim na travu pored neke firme, uz samu ogradu vidim da je trava pokošena i dakle niža i dakle manje mokra, rekoh da se što manje pokvasim, i kada sam utrčao u tu travu shvatio sam da je ono ranije bila malo duža trava ali na čvrstoj zemlji, a da sam uleteo u pokošenu močvaricu.
brzo sam istrčao nazad pola metra i nastavio po onoj prvobitnoj podlozi.
e sad, kako to biti "iskusan unapred", pa znati da bi sutra, ako trčim opet istom prečicom, svakako prošao izvan te močvarice koliko god izgledala urednija i bolja od one džombaste travuljage odmah pored?
ni
ka
ko.
dan je bio šarenkast, red sunca red kišice i čudnih oblaka, obaveza koje su se iznenada pojavile je bilo previše (o tome više idućih dana), tako da sam tek pred kraj dana u neuobičajenom terminu iskombinovao to kratko (8.5km) trčanje, tek koliko da noge ne zaborave šta treba da rade.
još smo nedelja-ponedeljak-utorak u haosu, a posle ćemo videti, sve će početi da se kreće prema nekom uhodanijem načinu života.
Nema komentara:
Objavi komentar