dan nakon trke je počeo kao i mnogi drugi dani života mog, sat bespotrebnog trčkaranja i saplitanja no tu se ne radi o tvrdoglavosti nego o kompromisu: ako je nogama dovoljno 2km šetnje i sat vremena vozikanja bicikom, a srce bi trčalo dva sata ili vozilo pet sati, onda nađeš neko mesto gde će se sresti i svi biti "podnošljivo zadovoljni". poput onih opaučenih ultraša, usput sam svašta završio pa mi je trčanje ispalo Tour po Gradu i obavljanje sitnih poslića, tačnije onog dela poslića koji se može obaviti onako u znojavim gaćama. užina mi je bila baš onako trendy ali o tome malo kasnije.
sledi priča o dodatnoj opremi tj dodatnim organima modernog čoveka. ubedili su nas da smo postali usisivači pa nam je potrebno što više nastavaka da bi mogli da zađemo u svaki ugao života i bolje se ostvarimo u svom hobiju ili zanimanju. onda tako nešto zakačiš na ruku, nešto na nogu, nešto na nos pa ponosno hodaš ulicama.
gadgeti su vam kao i polupoznanici.
kad od jednih upoznate sve što vredi i kad vam postanu monotoni, pronađete neke nove ljude, otkrijete neke nove svetove, obogatite čula novim začinima.
one koji vam ostanu interesantni i inspirativni zauvek, nazovete prijateljima i ponadate se da će i oni vas tako videti, i da neće za vas u nekom trenutku izgubiti interesovanje.
otkako je stari garmin 735xt otišao u nove ruke tj na novu ruku, nakon onog hakerskog napada kada mi se poljuljalo poverenje u firmu, trebalo je neko vreme da mi se izvinjava, da me moli, da mi se umiljava, i rekoh ajd, oprošteno vam je.
naravno da je karma morala da me kazni za tako surovo odbacivanje starih prijatelja pa su mi ga doneli GLE SLUČAJA BAŠ dan nakon polumaratona, no dobro-u-čudnom je da sam zbog toga ostvario svoj plan da trku trčim bez ikakvih povratnih informacija. onako golih *zapešća* što bi rekla zapadna braća. nisam hteo da uzmem novi model sa solarnim punjenjem jer mi moja stara škola antisnobovštine nije dozvoljavala, jedan od zauvek fora-stihova mi je onaj Đonijev "kupio je skupa kola, sad ga zezaju", što je u današnje vreme totalno kontra tokova razmišljanja. no obzirom da je svet nakon svog etičkog zenita krenuo da naglavačke ponire poput aviona bez krila, ne mislim da zbog toga nisam "moderan". reč trend je postala sinonim za površnost i propast.
nije me uhvatila kiša ali je najavljena za celu narednu noć tako da narednih dana neću baš hrliti zemljanim stazama, ionako će mi trebati nešto viška koncentracije da se bolje upoznam sa novim satom što baš i ne ide u kompletu sa klizanjem po kamenju i blatu. koliko vidim za sledeći vikend je najavljen još jedan polumaraton sa mogućnošću prijave na dan trke (urrrraaa, a tebe volem, to je fakat, ti si mi ljubav jedina) kao i jedna biciklijada po jako zanimljivim i nepoznatim krajolicima pa će možda presuditi i vreme: bajk vikend ako je suvo i bez blata, trčeći vikend ako je promenljivo ili mokro vreme, ili nešto treće prema inspiraciji.
Nema komentara:
Objavi komentar