nedjelja, 20. rujna 2020.

kanjoni


 ne znam koliko se vidi u levoj polovini slike ova litica, nisam nikada bio u tom delu toka jedne od obližnjih rečica ali mora biti impresivno tako blizu prići tom prirodnom fenomenu. i ove kuće načičkane na vrhu brda, kao u nekoj bajci. što bi rekli ovi moderni, moram to staviti na neku "to do" listu. jedino što me muči logistika jer kao i obično moram da se pripremin brižljivo analizirajući mapse pa mi nekad deluje da više vremena potrošim gledajući u karte nego u stvarne predele.

dan je protekao da ne može gore, a opet je na kraju ispao prihvatljiv. neki neopisiv umor, na tren sam pomislio da sam možda bolestan, da treba da vadim krv da vidim šta nije u redu. ma jok, ćuti i trči, koliko god polako. onda sam trčao duplo sporije a delovalo mi je jednako teško, užas. pa počelo da mi trne stopalo pa stajao da popuštam pertle i usput se smejem jer obzirom da ću taj fajl da prijavim u virtual halfmarathon, svo to vreme će da uđe u bruto hah!

da stvar bude zanimljivija izgleda da niko normalan ne trči ove virtual trke nego samo zemlje trećeg sveta, bukvalno od prvih 100 prepoznajem samo nekoliko zastava, sve ostalo je neki el condor pasa peruanski šareniš, eh da i argentinu prepoznajem nisam znao da i tamo postoji trčanje, verovatno snimaju telefonom dok igraju fudbal pa kad skupe 21km onda postave na stravu.

plan je ispunjen, što se mene tiče mogu i da ne potrčim do sledeće nedelje, ova dva polumaratona u zadnja dva vikenda su mi bila sasvim dovoljno mučenja. 

Nema komentara:

Objavi komentar