ponedjeljak, 21. rujna 2020.

kaluđer

 ima ona knjiga o kaluđeru koji je prodao svoj ferari, barem u naslovu, pa sam ja jednom sebe malodušno nazvao Kaluđer koji je slupao svoj Ferrari, a toga sam se setio juče kada sam sa istom samoironijom napisao drugu maratoncu "ja treba da izdam knjigu koja bi se zvala Napredni treninzi za polumaraton, od 1h15' do 2h15' u samo desetak godina" :-)

naime tu negde mi je trebalo da se uz nekoliko kraćih i dva duža stajanja u subotu vratim na početnu tačku ubeđen da ću biti zadnji u svim plasmanima ali ipak ne, potcenio sam kolege širom sveta, neki su izgleda u polumaraton uračunali i ručak i tuširanje :-)

koliko sam netto trčao samo nebo zna a možda ni njega ne zanima, no poenta priče je da sam opet slupao ferari a da nisam morao. trebalo je samo malo pripaziti, pogledati levo pa desno pre nego što iz sporedne prelaziš glavnu ulicu. 

pride sam već danima nekako neispavan pa možda i to ima neke veze, prekasno sam saznao da se vozi TdF pa sam u dve večeri odgledao po 3-4 etape sve do poslednje i zbog toga legao par sati kasnije od uobičajenog.


naime (opet naime) nisam se setio da sam imao šire mogućnosti izbora, jer je dan nakon virtual sydney išla virtual moskva i šta sad reći ćete, pa eto, ja sam računao da je sidnej u subotu, pa se po pravilima još može otrčati u petak i nedelju, nedelju sam otpisao da bih je sačuvao za biciklu jer je bio najavljen lep dan. petak mi je propao, u subotu sam bio mrtav umoran i skroz se raspao, i tako mi je propala i nedelja :-(

ne bukvalno propala, tri sata vožnje po suncu u najlepše doba dana svakako nije propast, ali uz bolju organizaciju sam mogao da osmislim jedan od Onih Epskih dana, nažalost imao sam barem pet zanimljivih ruta ucrtanih i spremljenih da se nađu pri ruci i sve su ostale samo mašta na papiru, da ne kažem ekranu.


pa šta je moglo bolje da se uradi, evo šta je moglo. mogao sam da se prijavim za moskvu koja je u nedelju, i da je otrčim u ponedeljak! u subotu sam mogao da se provozikam samo malo odmarajuće i da popakujem bicikle u auto za Veliku nedeljnu avanturu, i odmah ujutru kao zapeta puška da se zaletim negde put tare ili zlatibora. siguran sam da dan nakon toga ne bih ništa kilavije otrčao trening-polumaraton a možda bih ispao još pametniji nego što mislim da umem da budem pa bih u prijavu ukucao 10km i voila'.

etoooooo
propalooooooo
što bi reko bajaga, 
odglumi mi bože druga 
pa okreni četri kruga 
unazad planetu 
da ja mogu sve to opet da smislim kako valja, i da sada pišem jedan skroz drukčiji blog
kako je bolan ovaj život kad umeš bolje, prosto te boli svaki propust, zavidim onima koji ne umeju bolje i kojima je svejedno, oni su stalno onako nežno ogorčeni jer im je dosadno i traže neke sitne zakrpe pa su od toga pomalo smoreni ali jebiga mire se s tim i sve nekako prolazi kao kad se navikneš da umesto u pučinu ili brzak gledaš u neku baruštinu gde jedino neka žaba na par sati kaže kreeekkkk pa poremeti ritam, prene te iz dremeža pa joj kažeš smorrrrr

i dok naučiš sve lekcije uglavnom je kasno da primeniš znanje, prvo ide tajči i sedamnaest mi je godina pa ide yu grupa čekam četvrt već veka pa ide novica negovanović (moradoh da guglam) prođe leto trideseto pa ima od džeja nešto pola veka nemam pojma o čemu se radi sad već nemam vremena da guglam sve živo i na kraju idu partibrejkersi kada bih živeo hiljadu godina to je kao ono drvo u nekoj vukojebini oko čije se starosti vode polemike, a za idući vikend je prognoza od +37 preko bogougodnih +27 i jučerašnje sveže najvaljivanog "moguče naoblačenje" evo stiglo do +17 i kiše tokom celog vikenda, lepo sam rekao da mi naprave malo širi dres da mogu preko džempera da ga nosim

Nema komentara:

Objavi komentar