ne znam otkud taj izraz "napunih 140km" kao da sam u njih sipao vodu, umesto u kofu, ali nekako smo ga svi koji vozimo ili trčimo oduvek koristili. meni je izmerilo 138km i malko s tim da tačno znam gde sam stisnuo pauzu i nisam nastavio da snimam odmah tako da imam oko 139km, eto ne napunih 140 nego nepunih 140, to je bila poanta.
elem plan je bio da malo otrčim ujutru ali nisam, da još nešto malo uradim od sitnih poslića ali nisam, a opet sam na vožnju krenuo bar 2 sata kasnije nego što bi bilo idealno, i vratio sam se tačno u trenutku kada je dan prerastao u sumrak.
tome je kumovalo par stvari, kada sam shvatio da drina "nije previše daleko" zaleteo sam se ko muva bez glave da bih se i tamo slikao, jer zašto da ne, onih zadnjih 10km po ravnjikavom su "smorili" više u odlasku jer sam stalno mislio o tome kako se tuda treba i vratiti, ali je povratak prošao duplo lakše i brže iz prostog razloga što mi se "odande" ukazao pogled na veličanstvene planine i tako sam buljio razjapljenih očiju i balavio od oduševljenja i prođe i ravan deo i veliki uspon dok si reko keks, imate u story-ju na fejsu klipić od pola minuta prolaska kroz onaj tunel koji iznutra izgleda kao da sam ga ja lično čekićem probio a ne neka građevinska firma.
kao da je malo otići netipičnim i zahtevnim putem do Drine i nazad, morao sam da dodam i desert a kao što znamo iz pametne izreke, desert je ono što napadnemo da žderemo nakon što smo se već najeli. mislim u protivnom se desert zove užina a što bi neko pojeo dva obroka odjednom, ručak pa užinu?
radi se o tome da sam mogao da se vratim normalnim putem pa ono zbog čega sam pošao ostavim za neku drugu priliku ali ne, ja sam opet morao SVE i tako sam se sa vrha tog brda nad drinom otisnuo makadamom u tri materine i faterine.
videvši da sam već pomalo umoran PLAN je bio da odem do iste tačke do koje sam stigao onomad iz pravca Medvednika, i tako bih iz dva dela sastavio ceo prelazak, doduše pola iz jednog pola iz drugog pravca, no tu se umešao internet odnosno interNJET pa nisam mogao da učitam kartu i proverim gde sam pa sam šta, pa sam PROMAŠIO to skretanje i nastavio ka medvedniku i to sam shvatio prekasno jer nisam na vreme prepoznao da idem već poznatim putem, ako se poznato može nazvati nešto kuda si samo jednom prošao pa još u kontra smeru.
e sad, karta mi je trebala iz još jednog razloga, a to je da sam hteo da pred kraj napravim jednu varijaciju i prođem malo kraćim putem koji je onako jedva vidljiv na karti ali pouzdano znam da postoji, i u jednom času sam shvatio da sam je bez karte i interneta izgleda ipak tuda krenuo jer mi je odjednom sve bilo full nepoznato.
blagi osećaj panike i uzbuđenja me držao neko vreme dok nisam došao na POZNATU tačku pa sam tu shvatio da sam malopre pogrešno shvatio da sam na nekom drugom putu, i da sam tek tada stigao na to odvajanje. pogledao sam ka suncu i učinilo mi se malo ponisko, rekoh ej burazeru, nemoj sad da usereš sve pred kraj i od gotovog napraviš veresiju, da se gubiš i vraćaš a još malo ćeš i ogladneti, sjuri se poznatim putem i budi zadovoljan što si em produžio vožnju za dva sata i jednu reku, plus prošao baš kuda si hteo, sastavio šta si hteo, uživao, proveo se, ispunio, dopunio, prelio, dosta više!
ovo je definitivno bio jedan od "onih dana" koje sam rekao da ću sa užitkom odbrojavati i možda bi mi još samo jedan do kraja leta bio dovoljan da se zadovoljim kolekcijom. no ne bih se bunio da ulete još dva-tri pride, dakle septembar i oktombar, bablje/miholjsko leto, sad se pokažite na delu!
Nema komentara:
Objavi komentar