bila je neka emisija koja se zvala "(za) 48 sati svadba" gde su ljudi prijavljivali verenike koji pripremaju svadbu, i onda ovi organizatori spektakla njih obaveste u petak da su izvučeni na dobošu i da imaju dva dana da se pripreme. naravno da su svi prihvatili izazov jer koga briga kada ćeš se i za koga udati, bitno je da to bude na televiziji. ja nažalost neću biti na televiziji inače bih verovatno prihvatio da trčim državno u polumaratonu, a ovako imam 48 sati da smislim da li ću ga trčati ili neću, a to ću pak u zadnjem trenutku pogledati prognoze za naredni vikend pa ću odlučiti šta mi je bolje. svakako nema protraćenijeg dana od onog u kome bi po ko zna koji put trčao 4 kruga od 5.25km istim ulicama kroz isti grad i da naravno nema ništa pametnije nego da u slučaju pristojnog vremena odem bilo gde drugde, gde do sada nikad u životu nisam bio. što bi rekli epidemiolozi, narednih 48 sati je ključno. i prognoza.
jučerašnje trčanje je ispalo malo drukčije od očekivanog, malo zam zakasnio ali ništa alarmantno, preventivno da ne dođem kući sav u znoju sam opet otišao biciklom par km prema brdima i tako izbegao trčanje kroz grad i u odlasku a što je puno važnije i u povratku. nema lepšeg osećaja nego kad strčiš u grad i sedneš na bicikl pony (što ga Milijana gony) i na vetriću se lepo rashladiš kao da dolaziš sa šetnje a ne sa trčanja.
malo sam usput menjao ideje i staze prema inspiraciji, tek nakon dobrih sat vremena su mi se noge razvezale pa sam to iskoristio da malo pojačam tempo i na kraju je umesto lagane Duuuužine ispala tempo-Dužinica sa nekim fartlek ugođajem, pomalo neuobičajeno a donekle opet u skladu sa onim zadnjim trčanjem gde sam otkriio da se progresija može uglaviti i u pola sata a kamoli u nešto duže, ilije možda obrnuto, malo sam se zbunio. ispalo mi je preko 300m uspona u nešto preko sat i po a prosek bi bio bolji od okruglih 6'/km (koliko mi je na kraju pokazalo) da nisam nešto pipnuo da brdu iznad grada pa mi se tu zaustavilo snimanje i lišilo mi statistike poslednjeg spusta.
gosti su bili prezadovoljni što sam se pojavio malo kasnije i dao im pola sata fore da me malo istračaju, na kraju je i hrabri krojač bio sit i muve na broju pa smo mogli na poludnevni izlet a moje noge su mi bile zahvalne što sam na kraju pretrčao ipak "samo" 17km. za sada imam samo 58km u septembru a one patike što ih još uvek zovem "nove" su stigle do 810km, bilo bi bolje da sam pretrčao 810 a patike 58 ali šta ćeš, ti brojevi umeju da budu jako prgavi.
što se tiče lokalnog trail-a, ima par meseci kako sam rekao da nema šanse da železnica pusti 100 ljudi odjednom u voz od samo tri vagona i da to treba na vreme proveriti i gle čuda neko se pre par dana setio da proveri pa im je gle čuda rečeno da to neće moći i sada su podelili dve staze u dva voza, kraća će da čeka popodne dok naiđe drugi voz a duža će da krene po redu vožnje (igra reči) ujutru kada je i planirano. plan je da ih negde (pre)sretnem a šta i kako i gde tek ću morati da proučim. voz je pak brži od mtb-a pa ću morati da požurim jutros.
Nema komentara:
Objavi komentar