naslov je takav kakav je jer se spremam na trčanje pre nego što dođu gosti. što znači da će ostatak dana biti malo netipičan za moje srce lutajuće. korak nazad se odnosi na jučerašnju vožnju poznatim stazama tu u okolini na kojoj sam primetio kako još uvek pipnem kočnice ponegde gde ne bih baš *morao* ali jbg, ko se ovoliko puta lomio na asfaltu ne može tek tako da se sjuri niz kamenjar bez malo viška opreza. no zadovoljan sam napretkom, ovako će mi i paknovi tj disk-pločice duže trajati.
u svemu sam prevideo jednu stvar (samo jednu? pa to je uspeh!?) a to je da u ovom slučaju nisam baš morao juče da trčim, ali gle čuda to je meni samo tako došlo u sećanje pa sam čak i previd uspeo da previdim, jer juče uopšte nisam trčao. juče je bio onaj petak kad se ide po paradajz, i bile su dve vožnje ujutru i popodne. svašta. dakle nisam prevideo ništa, plan je savršen. još samo da se otisnem u brda.
u međuvremenu sam smislio jednu mučku podvalu a to je Zašto bih ja morao da čekam goste da železničkoj stanici ako to može Lola, mislim dovoljno je jedno da im pokaže put. dok oni dođu, pa pogledaju dvorište jedno drugo treće vrt malu kuću veliku kuću pse mačku žabu ihaaajjjj, imaću dodatni sat fore na raspolaganju. pa ćemo posle u grad na okrepicu :-)
juče smo imali anegdotu sa Živkom koja je mjaukala i gledala u plafon i niko nije imao pojma šta pokušava da nam saopšti. nakon pregledanja svakog ćoška došao sam do zaključka da je unela nekog guštera koji joj je pobegao u nepoznatom pravcu i sad tako bleji po plafonima. no ona je uporno nastavljala da pilji u jednu tačku i da mjauče, A tu visi jedan biciklistički dres sa potpisom drž. prvakinje i reprezentativke Australije. ja ga skinem da vidim da gušter nije tu ušao i začuje se neko čudno kliktanje, leptipoljubim rekoh ovde je neko ubacio neku tempiranu petardu koja tako tik-tak-ače. usput sam shvatio da uopšte nemam neku akcionu mačku nego... MAČKU POENTERA.
I NEĆETE VEROVATI ŠTA SE DOGODILO.
ili
A EVO I ŠTA JE IZLETELO IZ DRESA.
slepi miš!
usledila je desetominutna jurnjava, zverčica je vitlala iz sobe u sobu, mačka za njom ali avaj mačka je ipak nisko i prizemno stvorenje, zverčica na klima uređaj ja je štapom za mini-golf zguram nazad i nakon još desetak minuta ("ajmo mi da doručkujemo, nek se oni jure pa će se već neko prvi umoriti") se slepać opet zavukao u isti onaj dres, ja sam ga opet skinuo i bacio kroz prozor, dres je preplašio kučiće i rasterao ih kud koji mili moji, valjda su mislili da im je sleteo neki zmaj sa jupitera, a miš je izleteo i pobegao negde pod komšijski krov. misija obavljena, tek sad vidim da je ovo ispred sve bila jedna rečenica.
Nema komentara:
Objavi komentar