ne znam ni sâm kako da definišem nivo uspeha odnosno neuspeha ekspedicije.
danas smo pak zapucali ka srednjim brdima, jer je dole u gradu bilo smogovito i polumaglovito, a na web kameri na Divčibarama sam video da je magla i na 1000m pa naviše.
hmm?
jedina mogućnost je bila da se zadržimo negde na pola puta, u zoni između donje magle i gornje oblačnosti, što i nije bilo teško jer smo imali dovoljan raspon.
nakon nekoliko kilometarskih blogova ovaj mogu malo i da skratim, nisam nosio telefon pa nemam ni slike sa trčanja osim ove jedne opaljene iz auta, a podatke sa treninga imate na Stravi.
auto smo ostavili na 550m nadmorske pa smo zajedno napravili jedan krug od 6km, nakon kojeg sam ja nastavio da trčim nizbrdo ka gradu a Lola je sela u auto i odvezla ga jedan deo povratka koji joj je (citiram) "dosadan za trčanje" pa je na 5km od grada ostavila auto na parkingu i nastavila da trči, a ja sam dotrčao tih 8km do auta i dovezao ga do kuće.
naravno da imamo dva ključa, ako nekom nešto nije jasno :-)
što bi rekao bosanac u kanadi, JA POBIJEDIO, jer sam taman stigao da otključam ulaznu kapiju i uteram auto kada je ona dotrčala, jes bio foto-finiš ali...
podsetilo me to na taktiku AK Sljeme kada su išli na treninge Dužine, gde je deo ekipe trčao a drugi vozili bicikle, pa se menjali na svakih 5km, i tako uspevali da pređu i po 50km s tim da je naravno poenta svega bila da je celo to vreme organizam u fazonu "trenira se" pa iako si prešao samo 25km na nogama a 25 na dupetu, svejedno imaš adaptacije na trajanje treninga od 4-5 sati.
e pa na to imam samo da dodam - SA AUTOM JE JOŠ LAKŠE :-D
za sutra već imam nove i nadam se i bolje planove, ovo danas je ipak više bio neki među-dan poluodmora i poluzvrndanja okolo naokolo, dok noge malo predahnu od silnog jurcanja.
na biciklu nismo seli danima a kako stoje stvari nećemo ni uskoro :-/
Nema komentara:
Objavi komentar