nedjelja, 22. studenoga 2020.

ima u tome i nešto dobro

kada padneš s bicikle ili dobiješ onaj običan grip pa zaribaš sedam dana, a pre toga si divljao na Pripremama i počeo ozbiljno da preteruješ, onda ti klupski kažu "ko zna zašto je to dobro?", misleći kako ćeš se taman prinudno malo odmoriti i dalje nastaviti sezonu preporođen.
tako je meni najverovatnije super legao današnji odmor, pri čemu pod odmor podrazumevam nekih relativno aktivnih dva i po sata planinarenja i lova na gljive po okolnim šumama i brdašcima.

planirani izlet je ostao za sutra obzirom da se nije razvedrilo pa je uz severac delovalo kao da uopšte nije u plusu i paz da se moglo uživati u oblačnih +5°.
svaka čast i kapa do poda kolegi Organizatoru "Staze zdravlja" koji je danas biciklom napravio krug na Maljen (izvan županije poznatiji pod nazivom naselja Divčibare) i to upravo po onom kamenjaru odakle smo se pre nekoliko dana spustili sa Suvobora, a spustio se pak po još sto puta grđem putu kojim još uvek nisam u životu prošao i koji mi je kao i ostatak te istočne mreže puteva verovatno na vrhu spiska za vožnje 2021, ako je doživimo jelte.

eto nije je doživeo Mustafa Nadarević što me za razliku od većine na fejsu nije nešto naročito ganulo, prosto me nikada nije osvojio kao glumac a od intervjua jedino pamtim onaj prostački gde je rekao "je*e mi se za pristojnost i kodekse, oblačim se u armi šopu" što bi praktično moglo i da mi se dopadne tada kada sam čitao jer sam bio mlađi i drčniji ali eto ni tada.

od uloga ga pamtim kao oznojenog ludaka u "već viđeno" gde mi se ceo film činilo kako baš preteruje u ulozi (overacting) što oduzima na verodostojnosti, pa sam se skoncentrisao na Anicu Dobru, da ne kažem Odličnu :-)
ovu seriju primitivnog balkanskog humora nisam gledao kao ni razne tesne kože i šojiće i pantiće ili je to sve jedno isto, bolji život, šta ti ja znam, to su moje babe gledale a čak ni majci nije bilo blisko.

možda mi je u zadnje vreme pomrlo puno bližih ljudi od tako nekih glumaca i pevača pa me taj periferni svet nekako maši što se emocija tiče, recimo stoput više me je ganulo što je Keith Jarrett imao dva šloga i sada je poluparalizovan, ili što je umro Eddie Van Halen!
u to još uvek odbijam da poverujem a prošlo je već dve nedelje, plus je čovek bio 12 godina mlađi od Nadarevića, no njega i Džereta sam zaista i voleo pa je logično da ih žalim jer ih doživljavam kao puno snažniji deo/upliv svog života.


uostalom takav je i bio dan, nikakav.
kad me Lola pitala "gde ćemo" ja sam kao i pre dvadesetak dana rekao "nigde" pa smo opet tako lagano išli nigde i ceo dan se izgubio u tom nigde i neprimetno sam se valjda odmorio za sutra što znači da umesto onog originalnog plana možda mogu nešto malo i da pojačam avanturistički preliv na kolaču.

novembar je ostao na 257 a godina na 2432km.

Nema komentara:

Objavi komentar