Odlučio sam da prekinem saradnju sa svojim sekundantom pa sam napokon spavao bez sata. Primetio sam usput i da vrlo često rečenice počinjem sa "naime", naravno zato što uvek iznesem neku tvrdnju ili postavku koju treba obrazložiti. NAIME svo to prebrojavanje minuta lakog srednjeg i poluteškog sna je definitivno postalo smešno kada sam se napokon naspavao tj imao takav utisak, pa se sledećeg jutra probudio naspavan. Nakon više od mesec dana zvocanja i kvocanja kako sam spavao "kratko i neodmarajuće" odnosno "dugačko ALI neosvežavajuće", prvo mi je nakon one dobre noći saopštio da sam spavao loše i da ću verovatno celog dana biti dekoncentrisan i umoran, a nakon katastrofa spavanja kada sam se probudio sav raštimovan trijumfalno mi je napisao da sam se napokon odlično naspavao i odmorio. Ma jedi gowna, jel znaš. Sve je to zanimljivo u onom otkrivačkom smislu kada gledaš na koji način nešto novo funkcioniše, no postane nepodnošljivo kada stvari počnu da preuzimaju kontrolu i da te čine svojim robom, kada ti nešto stalno stavlja pritisak da nešto MORAŠ ovako ili onako, pa život počne da ti se pretvara u robotiku umesto da ostane slobodan izbor. Plus neću da brojim ovce da bih zaspao.
I ovako je "održavanje" svega dovoljno zahtevno, treba da podesim da mi ne beleži autoLAP na svakih 5km na bicikli jer kad nakon 17km skrenem na sporedni put i stisnem LAP hoću da i to bude samo moj izbor a ne da skontam kako mi odjednom piše da mi je to četvrti jer mi se sat samopodešen da ih zabeleži na 5 10 i 15km pre toga. Kao da mi je svaka vožnja ravan pravac od 100km pa treba da pratim prolaske kao na atletskoj stazi. Treba i da podesim prednji menjač na onom Srednjem bajku. Neće odmah da spusti na najmanju šajbnu. Kažem srednji jer je po kvalitetu između najboljeg i najgoreg, kao u filmu dobar loš zao, ja imam jedan vrlo dobar, jedan dobar, i jedan "onako". Ispred svakog pišem "jedan", kao nemci.
Iznervirao me i fejs juče. Stavio sam album sa planine i od ~25 slika je neko prokomentarisao jednu. Ja odgovorio. Taj opet odgovorio. Odjednom dva lajka, od celog albuma samo na tu sliku. Za minut još dva. Kontam da ovi koji koriste kompjutere, njima izađe to u novostima, saša odgovara na komentar ispod svoje slike. Još pet lajkova. Ne na album, ne na ostalih ~25 slika, ovo ~ koristim da napišem "približno", nego baš na tu i samo na tu sliku. Trenutno se album evo nalazi na 36 lajkova, poneke slike imaju po dva, tri, šest, a ova je stigla do 70. Pa sam je obrisao. Kao što sam onomad pisao za Stravu, odem ponikom na trčanje, otrčim po brdu 25km, vratim se ponikom kući, i neko mi od svega toga lajkuje onaj prvi odlazak ponikom 12km, prosek 15 km/h, pa da li je moguće. U šta gleda taj svet, ostaće misterija.
Napokon sam ugledao i jednocifren broj sati poželjnog odmora, sinoć mi je nakon kratkog hike-inga pisalo da treba da se odmorim 7 sati. To je valjda značilo da treba da ustanem u 2 ujutru i odem na trčanje, ili ću se nedajbože previše odmoriti? Treba i da iznesem stari PC iz sobe, smeta već nekoliko godina i sve kao "videću šta ću s njim". Čak je i ovaj na kojem sad pišem već zastareo, onaj iz 20. veka sa Win Vista više ne treba ni nekoj seoskoj školi. Otprilike ću kućište da presečem brusilicom po ivicama za slučaj da mi zatrebaju komadi tankog lima, a ostalo ću da ostavim u blizini otpada pa neka neko pokupi i uzme dva dinara za ta dva kilograma. Naravno prvo treba stari HDD od 80GB udariti čekićem da nekom ne padne na pamet da ga negde spoji i da mi čita stare blogove i mejlove :-)
Sledi faza izlaska iz zasićenja, da li će da mi dune na opet nešto treniram ili ću da proglasim malo dužu pauzu od svih vrsta treninga i neki godišnji period regeneracije, nemam pojma. Možda je malo prerano za to. Mnogi krenu da treniraju u decembru da bi na vreme napravili dobru bazu, ja se više upravljam prema vremenu pa nazovi pauzu napravim kada stigne najgore pogoršanje led i bljuzga. Barem onih godina dok je bilo trka. Šta me briga što su svi u formi u martu i aprilu, ja ću biti u maju i junu pa ću da im vratim s kamatom. Sada pak, izgleda da su ostale samo treking lige a evo i od njih je poslednja otkazana, dobro je da sam uhvatio jedini polumaraton u toku jeseni, jedinu trku na 10km, tri treking lige (dve zlatne i jedna srebrna) i par biciklijada. Baš neloše, ne žalim se.
Nema komentara:
Objavi komentar