17 studenoga 2020

kako nisam primetio?

ima neka pesma od đibonija pa sad da li kaže kako dogodi se čudo ili onda dogodi se čudo, nemam pojma, ali tako se i meni dogodi čudo pa se čudim a da me pitaš odakle to čudo, pfffff, kao da je stiglo iz nekog tuđeg života. kad smo već kod tuđeg života, ovu nađoh na listi nekog od prethodnih 26virtual evenata, trčala je polumaraton sa maskom, nadam se da su virusi bili brži i pobegli joj, za svaki slučaj:


krenem na trčanje i prvi utisak je g-o-w-n-o, jer mi sat nakon dve ulice pokazuje 7 minuta po kilometru, nešto je slabo među zgradama uhvatio signal i sad vrlja i frlja. no nakon još dve ulice se stanje malo popravilo pa sam se "smirio". a još malo kasnije sam počeo lagano da ubrzavam što se često dogodi kada je onako nežno prohladno, ono kad kažem da je "friško". 

nekima je to idealna temperatura kada je severac i oblačno/tmurno i samo +8, +9, možda i jeste ali za neke tako kraće trke i treninge, za ovo rekreativno trčanje od par sati što ja volim bude malo bolje kada je toplije jer nakon što se oznojiš ne možeš lako da se smrzneš kao što bi bilo danas. 

no u planu mi nije bilo ništa naročito dugačko, teraj Tempo dok ti ide i uživaj. kao što sam i nameravao, krenuo sam na jednu stranu da vidim ima li tamo Segmenta ili da ga nakon trčanja napravim na Stravi, i dok sam dolazio u podnožje uspona setio sam se tog Čuda s početka priče, a to je da sam prekjuče samo planinario a juče vozio mtb po Ceru te je tako ispalo da dva dana nisam uopšte potrčao, eto dakle objašnjenja za brze noge.

nego ajd to čudo i nekako, ali drugo još veće Čudo su mi bili ti brojevi na satu, nešto svemirsko na šta nisam navikao. ajd pulsevi što su bili viši, malo sam se i kafeinizirao, malo kao što rekoh predahnuo od trčanja mada su mi juče neki mali grčevi šarali listovima uzduž i popreko, valjda od onog silnog planinarenja, ili od prethodnih dana mahnitog trčanja, ko će sad to unazad pohvatati. 

nakon prvih 20-ak minuta dolazim u podnožje Tog Uspona koje je na 210m nadmorske, a od kuće sam krenuo sa 180, što znači da sam sa sve raskrsnicama pretrčavanjima trotoarima blać srać uspeo da do tamo stignem tačno u trenutku kada sam prosek "skinuo" na 5'/km, e tu sam već video da mi "dobro ide". i dalje uzbrdo, ne znam kako ali pola uspona mi je delovalo bukvalno "ravno", jedino sam na mestima gde je preko 10% morao baš da skratim korak i malo usporim ali takav osećaj sam očekivao celom dužinom brda a ne samo na par mesta po stotinak metara. 

na kraju sam zamalo omašio da ceo uspon pretrčim ispod 5'/km, bukvalno se radilo o nekoliko sekundi, što naravno i nema neke veze, mlad sam i perspektivan pa je samim tim i vreme na mojoj strani. kad prođe neko vreme i Strava pohvata konce ko je sve tuda ikada prošao, napraviće i rang listu, ne zaluđujem se da sam neki prebrz šampion dok god sam jedini na spisku :-) 

isto kao i uzbrdo napravio sam i segment nizbrdo na drugoj strani kruga koji sam trčao, pa sam za sada i tu prvi i jedini, a i tu sam omašio prosek za par sekundi pa sam strčao 4'02''/km pošto sam naravno krenuo odozgo u nekom tempiću po 4'30'' i kad sam se setio da treba da požurim onda sam se razmahao pred kraj spusta ali malo prekasno izgleda. 



Nema komentara:

Objavi komentar