07 studenoga 2020

istanbul, ne konstantinopolj

pomalo sam razočaran što nakon silnih berlinova i njujorkova treba da trčim virtuelni događaj u istambulu. ne znam ni kako je istaNbul postao istaMbul na srpskom ali nema ni veze. valjda nam više liči na zuMbul. zunbul je više dalmatinski nekako. 


i tako sam se sav razočaran u život predstojeći prijavio za Istambul, dobio broj za polumaraton mada imam i nekih drugih opcija, ali nisam siguran do kada moram da se odlučim odnosno do kada mi je rok za promenu prijave. sećam se iz nekog od prethodnih života da sam nešto kao fantazirao da bi umesto podgorice/ljubljane ili nakon njih bilo lepo trčati taj maraton u istambulu, jer se održavao vikend nakon pomenutih trka. čak sam i stazu analizirao i dopalo mi se što nije ni približno ravna, naprotiiiiivvvvv! ali eto. prođe život. dunjo moja.

elem nakon što sam juče na brzaka "na stranom terenu" otrčao nekih I PO kilometara pa zaokružio na onaj veći broj, danas mi je sledovalo da otrčim I PO pa da upišem pola km manje, što mi je naravno totalno posralo motivaciju, mislim ko je još trčao 500m dodatka ZA DŽABE, samo zato što je juče upisao toliko više, fuj. 

i onda sam prvo pretrčao okruglo 17km pa se ispostavilo da mi fali onih 0.5 nadoknade, pa sam nakon što sam seo na biciklu i došao u grad uzeo da napravim još jedan mali krug pa skrenuo da pogledam radno vreme neke radnje pa se naokolo vratio do bicikle pa mi izašlo okruglo kilometar (!!!) pa sam opet kružio po parku kao retard da namirim famoznih I PO, eto kad se ubuduće budete smejali ljudima koji to rade neka vam moja slika bude pred očima. a mogao sam I PO da ostavim i za sutra ili prekosutra, brt nisam toliko zaboravan, ali eto, danas se nisam setio da to ni sutra sigurno ne bih zaboravio pa... ko mi je kriv.

vraćam se za minutić...

evo me ateriram direktno iz excela
dakle nije baš svakog dana bitna mesečna kilometraža ali NAJlepše patike su mi stigle do 985km i jeste, sto puta sam rekao da im dugujem poseban blog ali ništa od mene po tom pitanju, "obećo sam al jebešga" što reče balašević. možda sam ih pomenuo par puta ali ništa onako baš tipa ultimativno odavanje počasti. 


nije baš da se najbolje vide na slici ali 985 je 985 i verovatno će na prvom sledećem trčanju ući u #klub1000 što je nekima mačiji kašalj ali su zato mnoge stradale posle samo par stotina km pa nije baš ni da nije Postignuće. srbi kažu dostignuće a hrvati postignuće s tim da ta dva nisu u dlaku ista reč, pa koristim obe, kada mi situacija zatraži. a evo i kako je izgledao grad tojest vazduh u njemu i nad njim, kada pogledaš sa okolnih brdašaca:


a sad pravac wikiloc i google earth i planiranje sutrašnjih kerefeka

Nema komentara:

Objavi komentar