04 studenoga 2020

belo belo celo selo čisti belo

Otvorio sam stranicu "novi post" da bi me njena belina izazivala kao prazan papir nekog velikog pisca ili pesnika, no odmah ću otići par tab-ova desno i završiti neke blogove na skroz druge teme, na nekim skroz drugim fb stranicama. Zapostavio sam i famoznog Blogoja kojeg sam zanemarivanjem pogurao u opskurnost... (pola sata kasnije) Opet sam na ratnoj nozi sa satićem, da ne kažem watch-ićem, nanogici na wočnom zglobu. Trčao sam jedan težak brdski trening, brutalne uzbrdice i nizbrdice po kamenjaima prekrivenim lišćem, milijardu proklizavanja, otklizavanja, nagaznih mina, lomatanja, sa pulsem dvesto deset otkucaja mog proljeća, nekako pred kraj malo i uz izvesno rizikovanje na zadnjem spustu nabijem prosek na samo 6'20''/km iako sam krenuo sa brzinama od jedva 7 km/h.


I vidi jada, garmin mi kaže - bili su ti niski pulsevi, Sale, lepo si se odmorio, u fazi si oporavka, gledaj to što ranije da promeniš i otrčiš nešto od čega ćeš se zaista oznojiti. A ja u transu kao oni što hodaju po užarenom uglju, oči kao tacne od adrenalina, rastavio se od zemlje i života, par sati mi trnula stopala pa par sati šake, znači kod egzorciste da odem prvo pa tek onda kod maserke, kad/ako jednom od nje izađe onaj triatlonac sa biciklom od 6 iljada evra što ga ne moramo imenovati baš.

Obzirom da sam zadnjih dana nešto kao naložen na gljive, usput sam malo i zevao po šumama, tojest ne bih se ni setio gljiva nego mi skroz slučajno na početku ovog drugog uspona pogled odluta negde u stranu i primetim sunčanicu prečnika ladno 30cm kao gramofonska ploča! Tačno mi došlo da skinem dres i da krenem unutra da trpam pečurke usput i da do kraja trčim toples sa tako nakupljenim gljivama kao u džaku. 

Sad će taj prizor da me proganja sve dok moj kompulsivno opsesivni poremećaj ne izmisli neki trening istom stazom za dan-dva, ne bi li mi te pečurke SLUČAJNO bile usput. Kontam, gde ćeš organskije i zdravije hrane nego u šumi na 500m od najčistije reke u državi, pored puteljka kojim ništa motorizovano ne prolazi osim povremeno onih klimakteričnih majmuna na kvadovima što vazda prduckaju naokolo i glume neku kao snagu.

E to bi mi bila super tema za Blogoja, neko mi poslao link pa pročitah kod jednog od gorepomenutih na profilu kako je kupio MTB na baterije, malo se vozikao tu po okolini grada i napisao da je PONOSAN NA SEBE što je jelte tako na baterije uspeo da se popne negde uzbrdo. Jedva čekam da ga negde sretnem, da ga pitam da li mu je sledeće na spisku da nabavi i onu stvar na baterije, ili bi više voleo da mu ja pozajmim svoju alatku. Biću valjda barem malo jeftiniji od e-MTB-a :-)  

Nema komentara:

Objavi komentar