muka mi više od mećanja slika ovamo i onamo kao da mi se takmiči sa ostalim korona-turistima, a muka mi je i od korona-turista in general. tipa u neku grupu na fejsu kad se pojavi Novi Član pa pita ima li hotel na Midžoru, postoji li autoput do Bobije, može li se sa kolicima za blizance kroz Lazarev Kanjon, sve neke tako popularne destinacije i svi bi svuda da prođu a poželjno sa vodičem i autoputem i hotelem jelte. nešto slično trčećem turizmu.
naravno da ja podržavam organizatore jer su mi to sve stari drugari i neka promovišu planine i sve što uz to ide, ali nekako meni ne idem Ja uz te korona osvajače planina medalja i majica, koji grizu medalju u cilju nakon šetuckanja od tri sata, koji na "trci" zastaju da se slikaju zagrljeni sa društvom. lepo je kolega bloger Ivan iz Pule pre nekoliko godina dao definiciju "trčanje je sve manje sport a sve više zabava" i kad tome dodaš i turizam pa makar bio i korona-turizam, dobije čovek proliv od svega. neka hvala. znam za koga je to, ali za mene nije.
imao sam skinut trek i sa divča trejla koji je bio pre nekoliko nedelja, i sa povlen trejla koji će biti sledećeg vikenda, sve to zbog toga da bih te staze otrčao kao trening ali bez gužve i smetača, jednom. pa kad protrčim videću koje je to vreme i uporediću sa vremenima onih prvih desetak u svakoj trci koji su se zaista i trkali, svi ostali me u sportskom smislu iskreno ni najmanje ne zanimaju. no pošto je danas bio prelep dan i tisuće istih tih korona-turista preplavili planine kao skakavci u najezdi, nije mi padalo na pamet da se približavam tim mestima, pa sam smislio nešto skroz drugo i da vidiš čuda, osim par auta, par motora, i jednog (!) pešaka nismo nikog sreli na krugu od 29km.
galeriju imate na Stravi, ovo je, rekoh u naslovu, antigalerija. kontam da je život komplikovaniji onima kojima je teško da se dogovore, pa bi žena na planinu a muž u saunu a deca na more a tašta na pecanje, ja imam sreće da je i Lola jednako zgrožena svim tim blaziranim budalaštinama pa smo zadovoljstvo našli na rubu überpopularnih visoravni i kanjona. u svih 75km autom i ~30km hajk/džog kombinacije videli smo samo jednu mladu srnu, desetak sokola, nula lisica i zečeva i nijednog beloglavog supa po kojima je taj kutak venca planina čuven. jest doduše bio jedan pregažen leptir na makadamskoj česti.
a nastavio sam i da obaram rekorde.
naravno u prvom delu ekskurzije smo imali dosta uspona a ja sam nosio jedan od ona dva nova ranca što sam uzeo "za poene" tj za đabe, i mogu reći da sam oduševljen. tisuću pregrada, mekih i lepih, fino oblikovani kaiševi da mi ne spadaju sa ovih kvrgavo sraslih ključnih kostiju. nešto manje sam oduševljen rezultatom, imao sam i boljih polumaratona u životu. nakon što me uopšte nije bilo na prvoj strani rang liste morao sam da filtriram plasman po kategorijama da bih SE ugledao i naravno tamo sam bio 16/16, je8iga mora neko i zadnji da bude pa zašto ne baš ja, heh. koji kilometar uspona gore ili dole, koga briga. idemo dalje, next stop Virtual Madrid, 15.11.2020.
Nema komentara:
Objavi komentar