jesam li ono beše nedavno imao blog sličnog imena? verovatno jer mi je sat rekao da treniram pogrešno, a sada imam i nastavak svih tih pogrešnosti jer mi je jutros rekao da treniram PREVIŠE pa je to opet neproduktivno, heh.
ne smem ni da mu kažem da sam planirao i duže i brdskije trčanje jutros ali sam zbog nekog čudnog umora u nogama ipak skratio i ostavio trening ZA POPODNE! ne umem ni da opišem tako da me neko shvati ko nije slično trenirao, eventualno bi neki triatlonci znali kakav je to zamor kada recimo odvezeš Dužinu i to uglavnom na krupnijim prenosima i sa manje obrtaja, pa kad sutra kreneš na trčanje.
onomad kada sam još uvek bio 80% biciklista i tek 20% maratonac-u-najavi često sam pravio te nepromišljene greške da nakon jačeg treninga na bicikli odem odmah sutra ujutru na trčanje, računajući da u ta dva sporta ne rade skroz isti mišići pa ću se nekako provući. no sve poluDužine su mi ispadale i sporije i bolnije nego što su morale, pa se tako vraćamo na ono s početka bloga da je takvo treniranje neproduktivno. da se odmoriš samo dan više, isti trening bi bio i jači i bolji i adaptacije na njega bi bile snažnije i ukratko nakon još 7 ili 10 dana bi bio jači da si tako trenirao, nego ovako stihijski, uvek izlećući iz kuće prema inspiraciji.
prateći ovu situaciju oko vanrednih situacija, preporuka, čuda i haosa, nekako smo tako organizovali posao u cik cak pa imamo dane kada zakazujemo više klijenata i dane kada se trudimo da ostavimo što više termina prazno, a obzirom da je prognozu nemoguće uzeti za ozbiljno u tolikoj meri, ta komponenta je ostala neprogramirana i pratimo je prema sreći ili nesreći da će u tim poluslobodnim danima biti sunce ili magla. no za sada nas je gledanje u pasulj fino služilo, čak je i ono jučerašnje poluFino ipak ispalo ok. a za sutra opet kažu sunce...
Nema komentara:
Objavi komentar