dan odmora petak trinaesti i 13km trčanja

krenemo tako mi na DAN ODMORA
a kod mene dan odmora uvek ispadne kao radna akcija
ajmo do tamo, pa onda da ispitamo onaj put, pa onda...
uglavnom ušli u slepi kolosek kod Manastira Ribnica
stali da popričamo sa čovekom na traktoru
umešao se monah (!)
blać truć pola sata
kaže Lola, zna li ovaj hipster o čemu priča?
ček da vidim, samo ti mazi tog kera i prepusti meni navigaciju.
na kraju, traktorista nam sve objasnio.
a monah nam rekao da ga zapratimo na fejsu.
kao postoji pejdž od manastira (!?)
i sve bez skidanja crnih naočara.
jer samozatajnost, integritet, epitet.
aj doviđenja, ajd bog vam pomogao.
i fakat pronađosmo put kroz šumu.
jer dan odmora, rekoh.
ako nema 500 metara visinske razlike, kao da ga nije bilo.
pop rekao da kroz šumu može da se trči.
nije mu šef šapnuo da su daždevnjaci izmileli.
pa smo ipak polako prošetali.
da ne nagazimo kojeg.
ne jer gleda onaj odozgore, nego što da zgazim debila brate.

odatle nadalje smo umesto uspona sa desne obale našli prelazak preko reke i uspeli da se ne pokvasimo, tačnije da pređemo bez izuvanja i hodanja kroz ledenu reku, pa se suprotnom stranom ispeli na glavni put

pred kraj nas je život častio i malom nizbrdicom
(ostatak slika imate na fejsu, bilo na mom profilu ili na pejdžu od bloga)

kao i juče, i danas sam žrtvovao par patika, juče zelene, danas crvene, juče smo ostavili jednu br 40 i jednu br 45, a i danas smo takođe mislili na ljude sa posebnim potrebama pa smo ostavili dve leve br 45, nadam se da će ih neko nositi u zdravlju i veselju

sad više nemam pojma šta mi je ostalo, jedna desna očigledno, i biće da je i Lolina desna, pa će nekog sledećeg dana svoj par dobiti neko sa najposebnijim potrebama, ko ima dve desne noge i pritom jednu br 40 a drugu br 45, znači nikad se niko na svetu nije setio da i takvom nekom ostavi obuću pred zimu, treba nas uramiti i okačiti u muzej madam tiso