počela je kiša A EVO I ŠTA JE PADALO S NJOM

zanimljivi su mi ovi ljudi, uglavnom omladina, koji po kiši nose složen kišobran u ruci i tako hodaju po gradu. pa pomisliš da je kiša verovatno zastala, pogledaš malo bolje a ona pada li pada. čemu služe ti sklopljeni kišobrani, verovatno ni oni nemaju pojma. a sada ono glavno. odlučim ja da malo treniram. ali malo. ali da bude pravi trening. ali ne ono s neba pa u rebra 40x400m kao Zatopek nego nešto uvodno, neki predgovor velikoj knjizi. otvorim par linkova u onih desetak minuta koliko sam imao viška nakon doručka. 

da sam pojeo samo pola doručka imao bih 15 minuta a i lakše bih trčao, možda se toga setim neki sledeći put. i tako listajući internetse prisetim se raznih kombinacija 400tki i odmora, nekako je uobičajeno da se između deonica trči 200m lagano mada sam siguran da smo na stadionu jednostavno stajali u mestu i odmarali minut. tada smo ih radili 20 kom.

jutros mi je ideja bila 10x400(200) što na papiru ne zvuči teško, a ne bi trebalo da boli ni na
stazi. eh, ali. staza je zaboravila svoje poreklo šljake pa otprilike na polovini kruga izgleda kao najobičniji makadamski seoski put, malo kamenčića malo busena trave i uopšte "nema čega nema". pa odaberi neke odgovarajuće patike. odabrao Minimus. eh, ali. ajd ti sad u Minimus trči po gradu 2km do stadiona. 6'30" po kilometru deluje 20% teže nego 20% veća brzina u normalnim patikama. trup trup. kao bos. kišica rominja. šljap šljap. za mnom ulični ker kao podrška. 

dolazim na teren na koji sam pošao, odjednom postaje svejedno u kojim si patikama. tehnika
400tki je takva da nema razlike između papuča patika sprinterica ili opanaka. nikad nisam otrčao vidovdansku trku u Brčkom u opancima, a planirao sam godinama. možda otrčim 10x400 na stadionu jednom. samo treba kupiti pola broja veće, i ubaciti dobre tanke anatomske uloške, da ne bih odrao kožu sa metatarzalnog svoda.

pa pejs. na internetsima imaš brdo filozofije na temu određivanja najboljeg ritma, dodaj pola
min/km na ovo, oduzmi 15s/km od onoga, da te bog sačuva. kao da vozim biciklu pa na
ciklomasteru gađam brzinu u svaku decimalu. brate ako nemaš osećaj da tako možeš da isteraš svaki krug do kraja, i da nakon minut kaskanja možeš opet i tako desetak puta, neće te nijedan digitron spasiti jada.

otrčao 5 puta u pravom smeru kao na mitinzima što trče, pa onda 5 puta u smeru kazaljke.
prvo mi je garmin pokazivao 400m krug, a kad sam išao sa levom rukom spolja, ispadalo mi
je po 420m. (???????) ako mi spoljnja šaka putuje nekih 60-70cm dalje od centra igrališta tj
stadionskog kruga, pa x2 pa xPi = trebalo bi da izađe na nekih 4m po krugu ali nikako na 20m.

pogledaću na kompjuteru kad uvećam, gde je to gps signal "bacao" u daljinu. vremena su mi
svakako bila slična, čitaj nikakva nakon onog teškog brdskog trčanja juče i na ovim uspavanim pokislim nogama jutros. vrteo sam se oko 96-97" a zadnju sam otrčao 92", pa sam se na kraju pitao zašto sam baš svih 9 pre nje prespavao. biće da smo se preodavno družili, 400tke i ja, pa smo se malo zaboravili.

i tako je prošla prva proba deonica, u najglupljem mogućem terminu. odmah posle brda,
pa odmah čim je počela kiša, pa posle doručka i po, pa posle zagrevanja na 9 km/h, pa po
izrovanom stadionu. tek koliko kao dokaz da uvek možeš sve, samo ako dovoljno jako poželiš.
a jel znate koji je OPET šlag na torti. sat je nešto razmišljao razmišljao pa mi nakon mesec
dana savetovanja "trči nešto jače" napisao STATUS TRENIRANJA - NEPRODUKTIVAN. fakat lažu internetsi da su 400tke dobar trening. garmin kaže "džaba ste krečili". važno je da se obojica dobro zabavljamo, biće ovo duga zima i inspirativna saradnja.