stormy utorak

Nije baš stormy ali je cloudy i foggy i drizzly,
srećom nije grizzly.
Ali ja sam grizzly, maj nejm iz grizzly, saša grizzly.

Frrrnjauuu.

Opet sličan scenario od juče, pošli pa došli pa se snašli.

Kamere su pričale drukčiju priču, na Divčibarama magla, na Zlatiboru magla na svim kamerama osim na samom vrhu ski staze na 1500m, na Kopaoniku SUNCEEEEE, dakle sve što sam juče napisao za Divčibare i fenseraj i korona turizam i sranje, sve isto samo se pomerilo kilometar uzbrdo nadmorske ka suncu.

Čekaj sad, u čemu je poenta ići iz grada (u kojem je tek onako oblačno, eventualno malo rosulje) negde na 1000m nadmorske i uleteti u oblake tj maglu, gde se prs' pred nosom ne vidi? Nema smisla, eto u čemu je smisao svega. Naći smisao. Čak i kada ga nema tamo gde ga nema. Naći ga tamo gde ga ima. Mislim, gde drugde ga i naći, jel?

I onda smo guglali sve i svašta i ja izkemijam neku stazu od onih na "to do list" i krenemo tamo ali brate mili dan već na pola koplja, pa dok stignemo, pa organizacija logistika trista čuda, i u svemu tome vaskrsnem Čudesni Ja i bukvalno u par kilometara (vožnje, par minuta života) smislim skroz nešto drugo i "nikad vido nikad čuo" i tako uštedimo približno par sati života a doživljaj i ugođaj skoro pa isti planiranom. U teoriji malo manje uzbudljiv, ali kad dodaš taj element tj začin iznenadnog i neočekivano efektnog, možda je dojam ispao i bolji.

U ukupnom zbiru je Lola pretrčala više od planiranog, šetala nije uopšte mada sam joj prognozirao, a ja pretrčao tu negde baš koliko sam i zamišljao. A i zajedno smo trčali baš onoliko koliko smo planirali, jedino što to nije bilo nizbrdo na kraju, nego uzbrdo na početku izleta. I dobro, odmah nakon polaska je ona malo prošetala baš gde je najstrmije uzbrdo, dok sam ja zastao da kenjam u žbunju. To se zove Hendikep Start :-)

Nakon polovine ucrtanog treka sam u hodu smislio "varijaciju na temu" pa sam nakon istraživačkih 10-ak km uzbrdo, umesto povratka planiranim asfaltom kojim sam već prošao 20 puta, ad hoc smislio neku prečicu "negde levo" dok je Lola završavala svoje trčanje. Tako je taman stigla da se presvuče i sedne u auto (i kupi dva piva!) i dođe nekoliko km nazad prema kući, a ja sam kao iz topa izleteo s brda na glavni put i naglavačke uskočio na pivo u kafanu, pardon, u auto. Još jedan savršen dan, ovo već nema smisla prema ostatku planete koji je polu$jeban od korone izolacije neodlaska u Grčku i čegagod već.

Najlepši deo izleta je bio na najvišoj nadmorskoj a tamo je jelte sve bilo u magli tako da uopšte nisam video taj najlepši deo staze ali bože moj, doći će leto pa ću da upalim mtb i da prozujim istim putem, kad kilometri prolaze 3x brže sve je pis of kejk. A ako moram da nađem primedbu, onda je to što sam od pola zamišljao SPUST kojeg nisam video sve do kilometar pred kraj :-P 

SMS-ovi Loli zadnjih sat vremena:
evo me na 9km od mosta, sad mi je sve nizbrdo
evo me na 7.5km od mosta sad će sve biti nizbrdo požuriću

evo me na 6km od mosta jebo prečicu ovde nema nizbrdo

evo me na 5km od mosta znači ja još u magli kontam u magli ću i prespavati 

evo me na 3km od mosta jebo moje ideje i organizaciju ovaj put nikad nigde neće sići

evo me na kilometar i po od mosta prošla me baba u traktoru izgleda kao teta Milanka iz Samobora, kad je vidiš eto i mene za koji minut

PS

Ana mi nije prijatelj na fejsu ali mi je prijatelj prijatelja pa ću bez ustručavanja da prekopiram: "Za mene je Alanja park posvećen mačkama (a u njemu je stvarno stalno na desetine malih maca), ali možda još više Muhabet sokak, u kome je niz kafanica u kojima će vašem detetu naseći voća i doneti domaćeg soka, ma šta drugo da naručite, i izneti igračke svojih unučića." Dakle treba uplatiti letovanje tojest zimovanje u Alanji, obući špilhozne i svakog dana nakon trčanja prolaziti Muhabet sokakom sa oglodanim kornetom od sladoleda u ruci i plakati "gladan saaaammm" i tako u aranžmanu mogu da prođem sa noćenjem s doručkom, a za večeru sam se snašao. I za igračke.