kao da je prošlo pet života, sedam za blog i ne verujem da sam juče napisao nešto
izgleda da sam pred polazak na put ipak stigao da natipkam par redova
pa fenomenalno
uzgred vidim neki naslov "nadrealno" tu koji mi stoji na vrhu feed-a i setim se bloga kolege maratonca, pa mi to dođe kao podnaslov ove situacije u kojoj mi odjednom ništa ne deluje stvarno
alergija, ujed, trn, ogrebotina, krpelj, imam barem 50 tačaka po rukama i nogama koje me naizmenično zasvrbe i kao neki šugavac jedva čekam da završim rečenicu pa da se počešem po nekom novom mestu
trebao bih pred spavanje da krknem neki antihistaminik da se ne bih budio svaki čas
ELEM DAKLE BLOG ZA DANAS,
JER ĆU DANAŠNJU VOŽNJU STIĆI DA OPIŠEM TEK SUTRA
JER ĆU DANAŠNJU VOŽNJU STIĆI DA OPIŠEM TEK SUTRA
ovo dođe kao lekcija iz predmeta koji razumeš, voliš, pratiš, i onda samo prelistaš dve tri stranice knjige da se malo preslišaš i gotovo, sve ti je jasno, jedva čekaš hemičarku da te nešto pita jer ti je sve u malom prstu
dakle šta to treba da ubacim u mali prst večeras, glede PRVE VOŽNJE
prva vožnja je bila LENJA PITA
prva vožnja je bila LENJA PITA
jel znate šta je lenja pita
to vam je odozdo ona korica mekana visine pola kolača, pa onda smeša od jabuka i šećera druga polovina visine, i preko toga u trećoj i zadnjoj polovini visine opet korica i prah šećer
dakle krenuli uz najnaj pejzaže i okolinu, pa dugačak spust u stilu crnogorske zmije "jao što je ovo lepo ležiš a ideš" i nakon 15km spusta najlepši deo (onaj sa jabukama) pored reke i jezera i tako to, i onda kreće šta, onda kreće uspon od sat vremena po osunčanom jugu okrenutom kamenjaru bukvalno da ti se smuči život
NA KARTAMA JE IZGLEDALO KAO ŠUMA
a u stvarnosti kao stepa, eventualno pustinja
negde na pola agonije smo provalili ljudima u dvorište i natočili vode sa pumpe, stigli mrtvi gladni do auta, odvezli se nekih 15-ak km na vrh planine do skijaškog centra gde smo imali rezervisano, usput pokupili neko kuče koje nam je prevrnulo auto naglavačke što od sreće što od nekog urođenog hiperaktivnog poremećaja, i dan je mogao da se završi
historijsko povijesna tura oduvek čekana i napokon odvozana, bio sam siguran da je clockwise bila idealna opcija ali sam sada full nesiguran u to svoje rezonovanje
Nema komentara:
Objavi komentar