ponedjeljak, 5. srpnja 2021.

od svega po malo

kad kreneš u neki polupoznat kraj, izgleda da uvek imaš tri opcije za izlet
1) nađi neku egzotičnu turu po kojoj je taj kraj poznat, tipa reka gradac, otrči ili prošetaj negde po nekom treku ako nisi upućen u bogaze, nešto tipa vidra trail koji smo pravili nedavno, i zadovolji se ekskurzijom
2) sedi na bicikle koje mogu da pređu što više km sa što manje napora, i odvezi neki drugi pravac sa što više asfalta, koji uključuje okolne znamenitosti i izletišta, tipa odeš krug na divčibare i opet si lepo upotrebio nekih 4-5 sati
3) probaj sve to odjednom, uz garanciju da bar jedno nećeš uspeti, a možda nijedno

naravno da odmah možete da pogodite da je ispalo šućmurasto nit ovo nit ono tojest od onog prvog sam video više od pola a od drugog skoro ni četvrtinu jer je prvo oduzelo previše vremena
ali nema veze, viđoh neke silno lepe predele po prvi put, neke druge po treći put ali kao da je prvi jer sam sve to odavno zaboravio
no zamalo da od vožnje ne ispadne ništa


ovo što se vidi u mojoj ruci dole, je tzv bužir odnosno deo kroz koji prolazi sajla zadnje kočnice
naime pred polazak sam svratio na buvljak i kupio zadnju sajlu jer je bila malo oštećena, a izlet tura nije nešto na šta se kreće sa krnjavom biciklom kao kad si na kilometar od kuće pa te baš briga
prilikom zamene sajle podmazao sam je sa mašću, progurao kroz prvi bužir onaj do ručice kočnice i guvernale, provukao do pred kraj, i kada sam trebao da navučem ovaj poslednji deo on se praćnuo, ispao, odskočio od zemlje i uskočio naglavačke u šaht pola metra udaljen (!!!!!!!!!!!!)


nakon džaranja po pola metra dubokom šahtu punom zemlje i đubreta, pokušavao sam prvo tregerom za teret koji ima kukicu, pa sa dve grančice pola metra dugačke, no nije imalo nikakve šanse
onda sam na jednu granu namotao onu lepljivu traku, tako da je lepljivi deo prema spolja, uvukao je u šaht i jako pritisnuo komad bužira nadajući se da će faktor lepljivosti pobediti težinu bužira, obzirom da je to ustvari spiralno namotana čelična žica obložena plastikom, pa je samim tim puno teži nego što odaje izgledom

kao što vidite sa slike, ponosni vlasnik izgubljenog iliti odlutalog dela pozira sa svojim izumom izvlačenja uz pomoć štapa i kanapa, doslovno
minut kasnije kočnica je bila kao nova i moglo je da se krene na vožnju sa preko 1000m uspona



Nema komentara:

Objavi komentar