a ionako bi nakon one avanture i ludila sve bilo polumotivisano tako da je možda i bolje što se natrefio taj dan prunudnog odmora. prinudni odmor od godišnjeg odmora, lepo zvuči.
i zato sam juče bio sav na 230 volti i nakon nekih drugih obaveza opet odlučio da ne idem na klasičan trening nego na nekakav avanturistički izlet, da bih na tu foru ostao barem 6 sati napolju ili u nekoj ladovini.
reka je bila logičan izbor u prvih sat vremena, ali sam zato nastavio presušenim koritom po mesečevom pejzažu, i tu me je roknulo nešto pa sam počeo da trčim iako sam bio u nekim skroz mekanim patikama, koje sam uzeo samo zato jer su najstarije i poluraspadnute, a nikako zato što su prikladne za takav izlet.
i trčao tako ja po kamenjaru kumulativno nekih 4km ili malo više, naravno sa pauzama za slikanje snimanje i preskakanje stenčuga kuda se baš i nije moglo trčati.
nakon toga nisam našao izlazak u desna sela jer ga više nema, niko više tuda ne prolazi, a pre samo desetak godina je bila lepa staza haha
pa sam se popeo na prugu jelte, ona te uvek dovede do grada
pa nisam našao ni izlazak sa pruge u leva sela jer je i to skroz uraslo, doduše tuda su ranije samo srne išle i ja jednom godišnje, a sada su i srne našle neki bolji put očigledno i tako ja ostadoh na pruzi bez izlaska
pa sam morao pored svih onih tunela kojima redovno špartam da prođem i kroz onaj monstruozni od 406 metara koji je pride u krivini i par minuta bukvalno deluje da nikada nećeš izaći ni ugledati svetlost dana
nakon toga sam nekako izbauljao stazom u selo i dalje kasom kroz prečice znane, i na asfaltu sam pokušavao da trčim na nizbrdicama a već sam bio i žedan i umoran da bih trčao i po ravnom.
gledam cajke kako šetaju gradom i piju vodu iz flašice na svakom semaforu, eto ja na +32 prešao 27km bez vode i vratio se živ, u sledećem životu hoću da budem prodavac vode, to je isto što i prodavac magle samo drugo agregatno stanje.
Nema komentara:
Objavi komentar