petak, 16. srpnja 2021.

slike fotke imađini

bome napeto je
da bi se dan nastavio "moram" prvo da obavim jutarnje molitve i rituale a to ume da potraje ako si u nekakvom zaostatku
jerbo da bi se napisao blog tj dnevnik plovidbe, treba se uz pomoć slika podsetiti svih avantura, ujedno tako bekapovati sve snimljeno, i od bloga napraviti jelte strip
a kad imaš tri dana sa po 200 slika to znači da treba poslati tri puta po deset puta po 20 slika
i tako sam krenuo lagano pa kad stignem
pola slika sa jednog a pola sa drugog telefona, pa sve na treći huh


kao po najavi i jedinoj mogućnosti, juče sam malo i potrčao
ko zna koji će to kilometri biti po redu, ako uspem jutros i excela da se dokopam
patike sam uzeo iste one bruks ravena sa malo jačim šarama na đonu koje sam ciljano kupio baš sa idejom da mi posluže za off road
tako su nakon onih divčibarskih 26 ili koliko već izađe kilometara, prošle kroz još 18km kamenja i prašine

kao i na prethodnim vožnjama, uspeo sam da snimim i par kratkih filmića sa trčanja, čisto da uprizorim planine i predele
to već ne mogu da okačim na blog, sa fb storijima ne bih da smaram nego stavim jednu priču dnevno max, jedino što mi pada na pamet je da ubacim u viber grupu lokalnih trkača, ili eventualno da napravim fb status u kojem bih natrpao sve u jednu objavu

long stori šort, u suunto aplikaciji (koja je med i mleko za trasiranje ruta) sam ucrtao nekoliko mogućih prolazaka sa jedne planine u podnožje druge planine pa odatle nazad nekom džadom do najvećeg sela u okolini (!) s tim da uopšte nisam bio 100% siguran da li te moje prečice imaju izgleda da budu prohodne


jer se puteljci mal malo izgube po šumama, pa ako je nešto od toga uraslo rizikujem da zaglavim "nigde" i završim sa nikakvim izborom između 1) povratka hiljadu metara nadmorske nazad uzbrdo odakle sam krenuo, ili 2) probijanjem pošto-poto kuda može ili ne može, jer je povratak uvek neka vrsta poraza tj odustajanja, zbog čega sam par puta stavljao glavu u torbu ali sam nekako uspevao da prođem kuda se (nije) moglo

jedino gde sam pogrešio je što sam vođen logikom (!) na jednom mestu odabrao drugi mogući put do potoka, da bi se kasnije ispostavilo da je onaj originalni bio bolji upravo zato što je delovao manje korišćen. 
reče mi jedini čoek kojeg sam sreo usput, da su oba puta "iste važnosti" i oba izađu na mostić, samo ovaj moj ide kroz par malinjaka pa su ga traktorima pretvorili u prašinu, a onaj kojeg sam se uplašio jer je delovao polu-urastao, on je lepo nasut i puno bolji za šetnju
eto ti ga sad



Nema komentara:

Objavi komentar