ali baba i 69 razbojnika

sad sam ugasio excel i zaboravio koliko imam kilometara u oktobru, ali sam povukao mišem malo uzbrdo pa mi je pokazalo u zadnjih pet meseci 170km prosek, pa sam onda povukao do vrha i ispao mi je prosek 169km. 

stol i 69. 

me seč no. 

u žas.

tačnije imam 1689km u 10 meseci pa on to kanda zaokruži.

ne znam šta reći.

ustvari znam.

reći ću po stoti put da mi je žao što sam se one (2018?) godine povredio dva dana pred novu godinu, i nisam stigao da pretrčim 6000km.

eto to će mi ostati rana na želucu.

hamartia.

tako mi se i blog zove.

kritična nesmotrenost zbog koje junak nastrada, a uopšte nije morao.

promenio bih i adresu sa onog starog s-ant.blogspot ali to senad nikad ne bi promenio pa bi na trickerima ostao nevažeći link, a tamo mi taj link najviše znači :-) 

danas dan odmora.

malo duži hajk.

pre toga malo do lidla pa malo na posao kojeg nešto i nije bilo pa za vreme posla usisavao i čistio naokolo pa pravio palačinke pa na pomenuti hajk.

zatežu listovi na strmim uzbrdicama kroz šumu, trebao sam negde biciklom ali sam mislio da ću biti previše umoran, i na kraju sam shvatio da sam upravo za hajk bio umoran a za biciklu i ne bih bio toliko.

još sam mlad, učim se na greškama, popunjavam polako prazne stranice iskustva.

naručio sam ngn ranac kao lolin, samo sivi umesto indigo, pa ću njoj dati sivi a ja uzeti indigo jer mi se više sviđa a ona se ništa ne pita.

naručio sam i salomon onaj prsluk ranac sa dve flašice gde može da se ubaci i nešto drugo umesto flašice, eto da ga imam nakon što sam već otrčao sve planinske trke i maratone i trekinge, sudijska nadoknada propuštenog.

i jedne čarape pride, bile su na akciji.

naručio sam i hrm traku za garmina jer stara i dalje nešto zeza, ovo je neka nova "Heart rate monitor HRM-PRO Plus" kojoj ne trebaju šrafići nego se samo otvara poklopac i menja baterija, jer su mi na servisu odvalili šrafićem jedan ćošak i sada prekida dok radi.

a čekam i u kompjuterskoj radnji naručen onaj dock za hdd/ssd, ovo je mesec kupnje.

jedino još laptop nisam naručio, čekam da se rasproda pa da ne moram više da budem u iskušenju jer ovakvu zver na 30% akciji ovaj svet više videti neće.

re-born

baš sam pre neki dan pogledao da li sam prošle godine trčao ovu lokalnu trku.

i piše da jesam, ako ovca laže - ne laže excel.

i još piše trka jovanja (tako se zove selo gde je okret) 4'28''/km.

IJU SAČUVAJ BOŽE, OTKUD TO?

prosto nisam mogao da poverujem da sam bio toliko brz.

mislim, čuj "brz", nego kad već nekoliko zadnjih godina ne treniram pošteno, sve mi deluje nedostižno pa samim tim i brzo.

i tako, prođe par dana pa sam i zaboravio koja je to brzina bila, kako je ušlo u glavu tako je još brže izašlo.

kad sam danas skontao dve stvari, ne znam od koje sam se više šlogirao.

prvo, bio sam među zadnjima, bukvalno je samo 4-5 ljudi bilo iza mene nakon par stotina metara a svi su negde odjurili.

drugo, sat je pokazao prosek tog prvog minuta negde oko 4'35''/km od čega su mi se noge odsekle i umalo dobih proliv odmah u prvom kilometru onako u trku.

ovo je barem 10% brže nego što sam mislio da mogu, i koliko bih trebao da trčim.

valjda mi je nakon poduže pauze od bržeg trčanja i garmin predviđao 10k mogućnost oko 47 minuta, a start je bio blago uzbrdo.

pa kao nešto pokušavam da mi telo stoji opušteno, bez grča, da spolja delujem kao da rastrčavam, ja bih da se odmorim u trku ali, hm, kako?

(kompjuter definitivno crkava, nešto mi se prekinuo internet pa sam brže-bolje copy paste u notepad da mi ostane sačuvan tekst, i trebalo mu je deset sekundi nakon što sam stisnuo SAVE, da mi nestane sa ekrana)

bilo kako bilo, malo još strmije uzbrdo, pa posle par kilometara prvi spust, pulsevi onako povisoki ali osećaj IPAK kao da neću pući. 

no tako je uvek na ovoj trci, pa kad okreneš na 5.2km onda počneš da se lagano raspadaš i nizbrdo ne ideš ništa brže nego u odlasku, cvrc.

pride su mi još od pre mesec dana ostali nepromenjeni auto-lap-ovi na 4.2km što mi baš i nije pomoglo, prvih 19 minuta i malko bi bili projekcija maratona od 3h12' ali ja sam tako mogao eventualno još jedan lap od 4.2km, nikako deset komada uzastopno, sve blago uzbrdo.

no nakon što sam se dokopao poslednjih (prvih 2km, pa unazad) 2km, zapištao je drugi lap i pojavio mi se prosek tog poslednjeg spusta koji se vrteo negde oko 4'12'' i to me je malo smirilo, da se ipak neću raspasti kao u najgorim noćnim morama.

na kraju mi je ispao prosek 4'31'', sedeo sam go do pojasa u hladovini pored reke i čekao da se trka prebaci u telefon, i baš bio zadovoljan kada se završilo.

obzirom na (ne)treniranje i silne probleme ove godine, kao i da sam prošle godine samo išao sa trke na trku a ove jeseni puno mršavije, plus povrede... nisam ni sanjao rezultat ovako blizu prošlogodišnjem.

bablje leto, indijan samer

147 km u oktobru, još jedan neslavan lični anti-rekord

a ja sam mislio da imam nešto samo protiv slova Ć, jer se prezivam anti-Ć

šta fali slovu Ć, nije mi jasno

na Ћирилици ovo малo ћ izgleda kao neka malecka crkvica, šta znam

baš simpa

kao ona crkva negde iznad Tivta gore u brdu, na kojoj piše "zaštićeno samoćom"

1677 km pak ove godine, mršavo mršavo žgoljavo žgoljavo

i kako sad trčati trku ćopajući, nemam pojma

verovatno na dva brufena kao i obično

doduše i nije neka Trka nego lokalna trkica/trčica, ali hajd, sve se računa

dosta puta sam pobedio među veteranima a jednom i kao prvi senior, tada su veterani trčali samo 800m blago nizbrdo (!) pa si ako hoćeš da trčiš punu dužinu od 10.5km morao da se prijaviš kao senior

nisam skoro pisao ništa kod blogoja na fejsu pa ću danas taman ovo što mi se umalo desilo, ali nije

ponedeljak - tempić, uvod u treninge

utorak - tempo, sada ti je već krenulo

sreda - krvnički tempo, zamišljaš da si na trci, razvališ se

četvrtak - nisi ni za šta, posao pa kopaš nešto oko kuće pa ipak odeš na lagano brdsko trčkaranje, jer slede dva dana ležanja

petak - trebao bi da odmoriš ali odeš negde biciklom jer se to ne računa

subota - još uvek si umoran, a i sutra je trka, ali odeš na neka ubrzanja da se malo razdrmaš

nedelja - stojiš na startu sav na pola koplja i naokolo brbljaš iako te niko nije pitao: CELE NEDELJE SAM SE RAZVALIO OD TRENINGA BAŠ ŠTETA MOGAO BIH OVO DUPLO BRŽE DA SAM MALO ODMORIO

ovde sam hteo da stavim jednu B&W sliku gde atletičar nakon pobede kleči na stazi sa laktovima na zemlji, guglao sam alberto cova i pietro mennea, vince sotto la pioggia, ali nisam uspeo da nađem

zato sam našao ovu epsku fenomenalnu pobedu Alberta Cove, kako je samo čovek kulirao do zadnjih sto metara, ovo nije normalno!!!
kudos!!!

https://www.youtube.com/watch?v=MxzW8t0uDvM

zvončići zvončići

sad bi mi trebao Djed Mraz kao nikad.

koješta je počelo da crkava i hvata me laganini panika dokle će šta izdržati.

malopre se iz čistog mira zaplaveo ekran i monitor mi je saopštio "gasim se".

tačnije, oni lažu, kompjuter se gasi a monitor kaže gasim se, dakle oni rade zajedno protiv mene.

pa kad se gasi jedan predstavljaju mi kao da se gasi onaj drugi, misle da sam ja glup.

onda ja samo na kompu stisnem odzada ono dugmence onn/off i ZZZzzzz ućuti se hard disk.

ĆUTIMO, HA? pitam ih pobedonosno.

nećete vi mene...

onda sam sve što sam otvorio na telefonu opet otvarao na kompjuteru, jer telefon ti je kao retrovizor na autu.

pogledaš kad se uključuješ na autoput, ne ide niko, onda se okreneš da PROVERIŠ jer stvarno ne ide niko, i kad lepo vidiš sopstvenim očima, onda je lako.

kao u onim filmovima gde preko kamere zalepe sliku i onda čuvar misli da je prazan hodnik a tamo žurka, ludaci beže iz ćelija i usput igraju čoček.

to je valjda neko kolo, narodni ples jelte.

e tako ja, nađem nešto na telefonu, što mi je pomalo nesigurno, onda to isto otvorim na kompjuteru, i kad vidim na velikom ekranu da ista ta stranica nudi isti proizvod po istoj ceni, e tek onda znam da je to - to.

ništa dok ne proveriš.

nećete vi mene...

umesto eksternog HDD-a sam pronašao docking station za SSD/HDD gde možeš utaknuti dva diska ovakva ili onakva, a pošto imam od starog kompa i starog laptopa i još jedan pride, to bi moglo da posluži za bekap.

a triput jeftinije od recimo eksternog 4TB koji takođe može u neko dogledno vreme da crkne i ništa nisi uradio.

a ovako na više manjih, utakneš, istakneš, utakneš, istakneš, i prođe život.

treba se toga setiti, ne može to svako heh.

a za kompjuter nemam pojma.

zbog vrednosti (?) monitora i tastature, isplati li se kupovati novi desktop, ili je bolje uzeti laptop, nisam pametan.

našao sam neki na akciji sa oriđiđi windozima 11, 6-jezgarni amd ryzen 5, nema posebnu grafičku doduše ali ne treba mi za igrice, 512 ssd, 8gb memorije, meni to zvuči okej.

oduvek sam voleo osvetljenu tastaturu ali izgleda da ću umreti a da je nikad nisam imao, jer ona obično ide uz duplo skuplje kakvi mi jednostavno ne trebaju.

i tako.

još sam našao dobar salomon ranac ali nikako da popunim narudžbenicu, i za 8€ dva diska 125mm koji od brusilice prave motornu testeru, to je onak za sitne radove i igrarije, a našao sam i nalepnice za tastaturu da ne moram sâm lepiti slovca kada mi stigne laptop sa US tastaturom, moraš se uzdat u se i USvoje kljUSe da se rešiš tog US uljeza.

I NA KRAJU 

ZAMISLI TU FORU

DA KUPIŠ 

OSVETLJENU 

(US) TASTATURU 

PA JE PRELEPIŠ NALEPNICAMA!

nećete vi mene...

gušenje i vatra!

to su dva zasebna topika, topic-a, teme

jedno je san a drugo je java, doduše virtuelna.

prvo ide ovo Drugo.

pre dosta godina smo radili neki psiho test, ne znam ni kojim povodom, ni da li beše u vojsci ili na faksu ili nešto treće.

i jedno od pitanja je bilo, zamisli da sediš u bioskopu ili pozorištu, i da primetiš da u jednom uglu nešto počinje da gori, šta bi odmah uradio?
ja sam bez trunke razmišljanja odgovorio - viknuo bih VATRAAAA!!!

moj odgovor je ostao zabeležen.

pre deset ili čak dvadeset godina, kada više nisam bio omladinac nego ono što zovu odrastao čovek, pomislio sam - kakva sam bio budala! pa svi bi nagrnuli da beže, ostao bih zarobljen u gomili... danas, samo bih povukao nekog pored sebe ako nisam došao na predstavu sâm, šapnuo bih mu "bežmo tiho, tamo nešto gori" i izvukao se kao puvež iz gaća iz dvorane. jednom izvan na sigurnom, potražio bih čuvara ili protivpožarni aparat itd itd.

pre nekoliko godina pak, kada sam na sve to zaboravio, slučajno sam naišao na neki opet psihološki tekst o logici čopora, gde se konkretno govorilo o antilopama valjda. 

kada primeti predatora, prva antilopa koja mu je verovatno i najbliža, pustila bi glasan krik, i tako nesvesno ugrožavajući upravo sebe (jer će lav prvo na nju jurnuti) spasila ostatak stada. dakle u tom testu sam ispao glupava antilopa, koja bi ostala pregažena na podu bioskopa dok krdo preko mene tutnji ka uzanim izlaznim vratima. 

baš zlatan i neslavan podatak za C.V.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

drugi deo priče je o snu od pre par dana, tojest noći. 

katkad mi se dogodi da mi se nešto u grlu zakači, zagrcnem se, obično ako pred spavanje popijem neku šumeću multivita tabletu. 

ne što mislim da mi fali vitamina nego što nema kalorija, pa da ne pijem neke šećerne sokove, a eto, da nije baš voda.

i tada obično počnem da sanjam kako (se nalazim negde i... ) nemam vazduha, ako se zakašljem izdahnuću i ono malo što imam u plućima a od grebanja ne mogu da udahnem novi vazduh, i obično se tu negde probudim i nakon par sekundi kašlja ustanem da popijem čašu vode i vratim se na spavanje.

ovaj put pak, sanjam maltene skroz ono što mi se upravo događa, misleći da sam budan.

pokriven sam preko glave, spavam, ležim na leđima sa rukama uz telo.
budim se, nemam vazduha, nešto mi je u grlu, ne mogu da udahnem jer to proizvodi još veći kašalj, ako pokušam da udahnem kubni cm vazduha ja iskašljem deset i u plućima mi se pravi sve veći vakuum.

(kao da postoji ređi i gušći vakum jelte, ali shvatili ste poentu barem vi sa diplomom prirodnih nauka)

pokušavam da desnom rukom gurnem i probudim Lolu koja spava pored, ruka mi je oduzeta, ne mogu ni prekrivač da pomerim.

onda bih nekako da odgurnem pokrivač sa glave, ali nemam ni za to snage, sve mi je teže, već gubim svest, gušim se potpuno, i umesto tuge nad sudbinom počinje da mi se razvija snažan osećaj OGORČENOSTI.

kao ono na tegli, kad piše "zelene ogorčene masline".

(u tri lepe materine, zar na ovakav način da umrem, koja patetika!!!!

besan sam na takav scenario, istovremeno očajan)
u tom času se budim praktično iz smrti, bacam sve sa sebe, sedam na ivicu kreveta i kašljem pola minuta.

živ sam, čoveče, koje olakšanje!

... i koja trauma.

crna hronika

zauzet dan, poprilično, jurnjava po gradu, trista poslova, 

između toga jedno trčanje uklopljeno u sledeću posetu A EVO ČEMU:
POVRĆU.

naime juče smo išli na brdo po tikvice, a danas smo svratili kod tog frenda...
(kod kojeg na pijaci radi taj čika od tikvica, 

tipa lučija od lamermura pa tako čika od tikvica, 

mislim nije sastavljen od tikvica kao od lego kockica)
... da nam nabere paradajza da nekako preživimo do petka. 

usput nas je proveo kroz sve plastenike pa smo napravili ladno još kilometar pešačenja, nabrali jedan celer nekoliko rotkvica i 6 krastavaca.

pa sve to u bici-torbu/bisagu iz Lidla naravno, i kući.

ta vožnja mi je bila umesto rastrčavanja, a trčanje (nakon što sam ostavio biciklu međ paradajzima) mi je ispalo nekih 6km s tim da nije bilo previše uspona, pa sam popravio prosek od poslednjih par dana, danas 5'17''/km sve u laganoj progresiji.

do onih 3'/km ću se izgleda malo više načekati nego što sam se ponadao.

ali sve ide nabolje i to je najvažnije.

...

negoooo...

otvorim često crnu hroniku, da vidim kakvi su trendovi ludila među manijacima, da bi me što manje stvari moglo sutra iznenaditi, jer nikad ne znaš sa kim/čime se u životu možeš sresti.

izdvajam par morbidnih "bisera" od večeras:

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Dragica Abdulov, majka transvestita Gorana Abdulova (35), koji je optužen za ubistvo svog bivšeg ljubavnika Marka Radovića (24), preminula je pre mesec dana i još nije sahranjena! Dragica je uprkos zverstvu za koje se tereti Abdulov, njemu pružala bespogovornu podršku, što je izazvalo šok u javnosti, a za Alo! je više puta ekskluzivno pričala o svom sinu govoreći za njega da je bio „najlepša žena u Železniku“.

Goran Abdulov se tereti da je 8. jula 2018. u iznajmljenom stanu u Ševinoj ulici u Zemunu sa sedam uboda nožem ubio Marka Radovića, studenta iz Bosne i Hercegovine. Uhapšen je 10 sati posle zločina i od tada je u pritvoru.

Kako saznajemo, pre mesec dana Dragica je, iako je imala svoj stan, primljena u Prihvatilište za beskućnike. Nesrećna žena je preminula pre više od mesec dana, a navodno njeno telo je još uvek u hladnjači, jer nema ko da je sahrani.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

UŽAS NAD UŽASIMA: Brat gledao kako mu zet prebija rođenu sestru u šumi pored Ibarske magistrale, a onda je on OBOGALJENU SILOVAO!

Mladić B.A. (22), koji je gledao kako mu zet Danijel R. brutalno šutira i bije sestru S.A. u šumi pored Ibarske magistrale, uhapšen je početkom meseca zbog sumnje da je istu tu ženu, svoju rođenu sestru, silovao u blizini groblja na Čukarici!

Jezivo silovanje se navodno dogodilo 8. oktobra, dva meseca pošto je ženi od batinanja izvađeno pola organa, a osumnjičeni B.A. je priveden po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

tikvice

juče 4.8km, danas 5.5km.
juče uzbrdo po asfaltu pa nizbrdo kroz šumu, danas uzbrdo po kamenjaru a nizbrdo pola asfalt pola makadam.

juče 6'31''/km, danas popio kafu (hah!) i rapten (hah!) pa napravio 5'54''/km
najprostijim logičkim zaključivanjem dolazimo da za tri dana mogu i neki krug od 10km, prosekom od 3'/km, ako popijem deset kafa i deset raptena.

nego evo po čemu je današnje trčanje bilo zanimljivo.

imamo tog jednog druga koji prodaje na pijaci.

on sve to organsko, sa minimum hemije, ima priznanja sa sajmova poljoprivrede, i uopšte su kao porodični biznis poznati nekoliko generacija unazad.

od njega uzimamo paradajz u nenormalnim količinama, jer možemo da pojedemo kao (izguglati koje životinje mogu da pojedu par kilograma dnevno).

i krastavce i celer i ljute papričice i patlidžane i krompir i paprike, sve.

elem preko leta on dolazi na pijacu utorak-petak-nedelja, a na jesen proredi pa ne dolazi utorkom.

a mi ostali bez povrća.

s njim radi jedan stariji čovek koji živi na brdašcetu tu odmah iznad grada, i s njim se poznajemo takođe.

i sine meni, hajde da odemo do čika Dragana, on ima domaće isto tako 100% zdrave tikvice, da nekako preživimo do petka.

rečeno učinjeno, i ja otvorim mapse, napravim plan.

idemo zajedno d'onde, onda Lola okreće nazad biciklom i glavnim putem ide uzbrdo ka njegovom imanju, ja okolo makadamom izlazim iznad na magistralu i strčavam prema gradu baš tim njegovim puteljkom.

tako se i pogodilo da smo stigli negde istovremeno, dozvali čoveka iz bašte, uzeli tikvice, ubacili kod Lole u korpu bicikle i spustili se zajedno do moje bicikle vezane dole uz reku.

šoping trail.

sutra za doručak, tost i puter od kikirikija i kačkavalj i pohovane tikvice.

deža weiView

srećem Lolu na stepeništu, čujem kako kučićima kaže 

- BRAVO DRUGARI
rekoh - na čemu sad bravo, šta su to postigli?
kaže - pojeli su sve viršle!
- pa burazeru, rekoh, one viršle bih i ja jeo, ne bih disao uopšte, ajd da vidim da li bi pojeli ovo sočivo (leće) što sam ja večerao

- ali sočivo ti je zdravije, ona opet insistira

- DA JE ZDRAVIJE, MAČKA BI GA JELA!

mačka je zakon i mačke su uvek na mojoj strani, mi jedemo i živo mleveno meso direkt iz mesare i još tako slatko mljackamo kao da žvaćemo žive bube.

to je bilo pod jedan

pod dva, uspeo sam da potrčim posle devet dana prinudne apstinencije, no noge mi nisu bile naročito presrećne enivej, nakon jučerašnjih sto kilometara na onom traktoru od mtb-a.

čak sam bio toliko razočaran količinom napora koji je bio potreban da se to čudo prekotrlja od starta do starta (jer je cilj bio na istom mestu) da nisam ni stavio aktivity na stravu nego sam ostavio samo kod Lole njen fajl.

ionako je sve isto.

a trčanje je bilo biciklom (?) ne biciklom, nego je bilo biciklom do akumulacije 15km uzvodno od grada pa onda probni 5km off road kružić sa mnoooogo uspona, i nazad opet biciklom taman da se malo iscentrifugiraju nogice.

a pod tri, zaključio sam da samo mazohisti i psihopate mogu da uživaju u onom tuširanju hladnom vodom.

prvo sam muku mučio da se malo po malo ohladim, pomerajući ručicu ka plavom kraju, a zadnjih dana sam skontao foru da ne treba prvo da se zagrejem toplom vodom.

nego uđem u kadu, odvrnem tuš na mlako, minut tako, onda napola hladno, i onda iznenada (?) gurnem skroz do kraja na hladno i lagano brojim do 30, juče je bilo do 20.

treba brojati polagano, kažu da sekunda traje onoliko koliko ti treba da izgovoriš "dvadeset dva".
danas nisam gledao u sat nego kad sam odbrojao do 30 tek onda sam pogledao i vidim da je prošlo 31 sec, na analognom satiću koji ima i sekundaru.

opet sam uspeo, ali da je bolesno, jeste. 

morbidluk čisti. 

ko u ovome uživa odma ga pod elektrošokove da mu se isprave vijuge ko autocesta.

bingić

bingić, to vam je jedan mali bingo.
a bingo vam je jedan mali BINGO.

dakle bingić dođe sin od binga, a unuk od BINGA.

a Bing je sin og Gugla.

tojest ne sin nego sinovac, Gugl mu dođe striček.

dakle danas je "pao" jedan mali bingić, eventualno srednji bingić.

ne u smislu da smo ga smakli kao glinenog goluba,

nego kao kad kažeš danas bi mogao da padne jedan roštiljčić.

bingić je izneo 102km, bome ljudski.

obzirom da se radilo o mtb-ima, defaultno.

već po ko zna koji put pomislim da bismo nešto umesto za 4.5 završili za 3.5 sata samo da smo bar jednom umesto mtb-ova u auto upakovali trkačke bicikle iliti cestovne, ali eto.

prođe godina i nikako.

a mislim i da je duplo lakše upakovati one tanke lagane cestovne, za razliku od ovih rogobatnih traktorčina.

kao na mtb-u je udobnije, pa dobro, nije da nije.

ali ipak.

čak i kad ideš ono skroz turistički, opet je lepše na ciklomasteru gledati u brojke 28-30 km/h umesto 23-25 km/h.
prosto je nekako, kako da kažem, lepše.

ah da, već sam rekao, da je nekako, jednostavno, lepše.

ajd nema veze.

krug je bio nov, i neloš.

prešli smo drinu, pa savu, pa bosut, pa opet savu, i vratili se tamo gde smo ostavili auto.

89km autom pa 102 biciklama pa 89 autom.

kaže carinik, šta je ovo, điro d italija?

haha, rekosmo, pa nismo baš iz valjeva zapucali, 300km bi nam bilo malo mnogo.

ne bih ni napravio ovaj krug u mapmyrun app-u, nego sam pre neki dan gledao gde ima da se vozi novim terenima a da je blizu.

jer je Lola našla neko egzotično mesto za posetiti, a mapsi su kazali da nam dotle treba 6.5 sati autom, bez stajanja.

taman u ponoć da krenemo na vožnju.

ipak je dan kratak za daleka putovanja.

ovo je ispalo nekako taman.

happy birthday

opet sam stavio neki naslov da privučem publiku.
i evo odmah podnaslova, da slučajni guglač shvati
da je skrenuo sa staze sreće i blagostanja.

"It is terrible to destroy a person's picture of himself
in the interests of truth or some other abstraction."

toliko sam loše spavao da sam nakon otvaranja wiki emaila za dobro jutro, otvorio da guglam ko je uopšte Doris Lessing, vuklo mi ime na nekog triatlonca ajronmena, a ono proslavljena pisačica romana i nobelovka. 

... (doručak)...

setio sam se bez gugla da se radi o momku SIMON LESSING, no to je pola sata kasnije, nakon doručka i dve bele kafe.

bež kafe, drap kafe, šta je to uopšte BELA kafa???
ako je bela - nije kafa, onda je mleko, rubbish.

ili je dodat izbeljivač, dobro, priznajem.

makar na izbeljivaču pisalo slatka pavlaka za kafu.

eto scenarija, zovite agatu kristi i recite joj da imam ideju za novi roman, pošto je ona verovatno matora i senilna, nismo se odavno ni čuli doduše, nadam se da nije zakačila koronu.

elem, da je živa, danas bi mojoj majci bio rođendan, i sada opet moram da prekinem (vratite se u sudnicu za petnaest minuta, nakon zasedanja porote) da bih guglao onaj astro dnevnik da vidim dokle smo u Libri iliti vazi iliti terazijama, a kada ulazimo u škorpiju.
ovo je trajalo samo minut ipak, 

kaže "23.oktobar, 12:36, Sunce ulazi u Škorpiju"

dakle ko bude sutra u Ljubljani na maratonu utrčao u cilj unutar 3h36' utrčaće u Vazi, a nakon toga će sledeći u ciljnom pravcu istrčati iz poslednje krivine kao iz vaze, a utrčaće u škorpiju.

bože sačuvaj.

sva sreća što nisam uplatio u zadnji čas, ušao bih dobrih pola sata u škorpiju, imajući u vidu da treba dosta vremena da se uopšte izađe iz ciljne kapije ako nisi u prvih par kaveza.

ionako nemam pojma šta bih radio pola sata u škorpiji, sve škorpije koje znam su ružne ili gojazne ili glupe i uopšte neprivlačne, jedino ako bih usput na stazi pronašao neku srodnu dušu pa tako nekako, ko zna zašto je sudbina odlučila da ipak ne odem.

odoh da pravim planove za wikend.

tri pa jednu

juče sam nabrajao sve čega ima tri komada, za sreću je potrebno troje (žena i čovek i fejzbuk, dobar loš i zao, a eventualno baba i mačka i još jedna mačka, ili možda one scotch one bourbon one beer) a danas je došao sledeći dan pa smo udarili po pokeru, tri pa jednu, pa pomoz bože.

ovo kad kažem "mi smo", to je iz onog filma gde dvojica nekakvih revolucionara pokušavaju da se bore svaki na svoj način i onda nekim čudom jedan od njih stigne do neke visoke titule.

i ovaj drugi mu dođe u posetu, a ovaj Glavni sve govori mi pa mi, i onda ga ovaj slabije kotirani ironično upita "da li ti je to ono royal We, kada govoriš o sebi u množini?"

isto tako su nam govorili (!) u jednom klubu koji je bio jedan-čovek-jedan-klub, i onda on teatralno kaže klincima "moramo vas voditi na trku" (mi kao Klub. od jednog čoveka.) ili "moramo vam nabaviti nove dresove", i mi tako godinama uzalud čekali da nam Oni nešto nabave, ali nikako.

u smislu, Trener bi možda i hteo, ali Oni nikako da to urade. 

a Oni su ustvari On, samo tako projektovani negde na nebo ili bog te pita gde.

elem u tom klubu se treniralo po programu "tri dana cepaš, jedan (dan) se odmaraš" i otud ovaj naslov, jer smo nakon tri pokušaja vrti vrti i opet vrti, danas malo oladili i presekli sa danom laganini kotrljanja po brdašcetu severno od grada, koje je pazi sad iznenađenja, okrenuto ka jugu obzirom da položaj grada može da se prikaže kao jedna džinovska vangla.

pa kad mutiš jaja na severnoj strani vangle, ona se sa ruba slivaju nazad u grad, dakle prema jugu. i tako smo se mi kao dva osunčana da izvinete jajeta kotrljali i kotrljali i na kraju se skotrljali u grad sa zapadne strane. a krenuli ka istoku, dakle pola vangle obišli. pametnom dovoljno!

treća sveća

htedoh napisati "treća sreća" pa pomislim ma kakva crna sreća, sreća je da sam živ a ovo vozikanje u svrsi fizikalne terapije je mačiji kašalj od sreće.

postoji i nešto što se zove "tri leće", mislio sam da je to kombinacija tri sočiva (leće) ono što se jede poput graška, no izgleda da je to nekakav kolač.

tri leće mogu biti i u objektivu recimo, ili u dijaprojektoru.

a imali smo i trku "tri mosta" u Šidu, to im je nadam se sve od mostova što imaju, pošto ni Valjevo nema puno više a stoput smo veći od Šida.

u jednom smo trenu imali više mostova čak i od Novog Sada, kad je bilo bombardovanje, a uskoro ćemo i više od Kijeva kako idu stvari, a mož biti da ćemo za pola godine imati više mostova od Njujorka Lenjingrada i Londona skupa, ne dao bog.

LJubljana pak ima svoje "tromostovlje" kuda je išao maraton pred onaj zadnji kilometar, valjda su bili nesposobni da naprave samo jedan normalan most pa su napravili tri uža sve jedan do drugog, jadni.

elem tako sam nakon 41 pa 42 stigao do 49km i čak je ovo danas bio najveći prosek mada se to sve vrti tu negde tesno oko 20 km/h, iz čega se lepo vidi da to nisu nikakvi "treninzi" jer bi onda prosek bio oko trijes a ne oko dvajes.

i naravno na mtb-u sa sve mesnatim gumama i kramponima, jer tako manje trese pa ne osećam neravnine i ne boli me ništa (otok/oteklina/ostrvo) od truckanja.

(plus je Lola snimala pa me "dodavala" kao saputnika na treningu, a ja sam u par navrata pred okret malo zastao da odmorim pa realno imam svakog dana po par km manje od onoga što piše na Stravi)

prošao je po Prognozi najhladniji dan (16°) sa nekih 20° na otvorenom putu, i uglavnom je svaki dan bio par stepeni topliji od najave, tako da bi sledećih nekoliko tek trebalo da bude svojevrsno mini-Leto sa suncem i podosta toplije, možda se i ja okušam u kratkim gaćama kao i Lola, umesto što furam dugačke preko ovih steznih dokolenki.

više živ nego mrtav

u podnaslovu POLUROĐENDAN.

to je onaj uvek pogrešno izračunat datum jer kada nakon 6 meseci dođeš do svog datuma, to je ili dan više ili dan manje od polovine, zbog glupavog februara.

no nema veze, danas mi je taj "i po" dan i ulazim u poslednjih šest meseci u kojima mi neće biti neprijatno da kažem koliko imam godina.

posle toga, već, bogami, kao kad te pitaju kolika ti je plata, ako pređeš 1000 evra u srbiji ili 1500 u hrvatskoj ili 5000 u mađarskoj, prosto ti dođe neugodno, pa malo slažeš, prepoloviš.

tako ću i ja za šest meseci početi da prepolovljujem, nema mi druge.

danas je bio drugi dan poluaktivne terapije, pored svih onih ostalih terapija, pa smo nešto slično Jučetu odvrteli biciklama tek koliko da mi se otoci malo smanje, da krv brže prostruji kroz pretučena tkiva, a bogme i da se mozak malo proluftira.

znate ono kad kažu odmor za dušu, valjda tako nekako.

bilo je i još koješta da se uradi onako bez opterećivanja noge pa sam to onako sa kompres dokolenicama nekako otaljao.

pre neki dan sam pričao o onom kupanju u hladnoj vodi koje je puno hladnije od tuširanja hladnom vodom, da se razumemo.

tojest imamo tri stupnja hladnoće.

- najhladnije je kad uđeš u hladnu vodu,

- zatim je malo manje hladno kada stojiš pod tušem koji ti iznad glave sipa hladnu vodu, iz prostog razloga što to teče i zagreva se kako se spušta niz telo, i ni u jednom trenutku nisi bukvalno celom površinom kože u dodiru sa novim svežim ledenim molekulima, a

- na kraju imaš tuširanje tušem iz ruke kao što ja radim, to je najfićkastije jer malo hladiš levu ruku pa malo desnu pa malo vrat pa malo leđa pa malo stomak pa malo dupe i noge, a u svom tom šaranju ustvari pokušavaš što brže da prelaziš levo desno DA BI TI BILO ŠTO MANJE HLADNO, i najkraće na određenom delu tela, dok se ostali odmaraju od tog terora, pa u čemu je onda poenta hlađenja :-)

nit živ nit mrtav

elem nakon onog incidenta o kojem još uvek nisam pisao, nekoliko dana sam morao da mirujem što mi je naravno palo najteže od svega.

ništa slađe, pa makar i kad je dan odmora, nego prošetati lokalnim stazama i malo okresati šiblje, prokrčiti prolaz, jer osim što je i drugima lakše da tuda planinare/trče, lepše su i slike sa traila, nego kad je ispred i iza tebe samo lišće.

no hajde.

peške nigde nisam išao naravno, pomalo biciklicom po gradu kao po jajima, sad sam tako smešno sročio da zamišljam grad napravljen od jaja i kao vozim po jajima, ulice su od pohovanih jaja pa malo šlajfuje a trotoari i pešačke zone su od kuvanih jaja kao neka mini kaldrmica.

i danas sam rešio da pokušam neki rikaverić rajdić, jer se uvek setim onih pokidanih ligamenata skočnog zgloba, kako mi je ubrzano spadao otok kad sam na bicikli pravio mini rehab tretmane okrećući pedale na sitnom prenosu bez prevelikog opterećenja ("gaženja") nego samo onako u prazno vrti vrti vrti, i svaki put je otok bio bitno manji.

e sada sam se modernizovao, imam i drugarice farmaceute (nažalost jedini ortoped koga znam iz škole lično, mi nije dostupan) da mi savetuju šta protiv bolova, koje kreme/gelovi, da li kompresione čarape ili ne, a eto onda nije bilo ni intersporta ni decathlona pa nije ni bilo kompresionih dokolenica.

i tako juriš u bračnu vožnju u najtoplijem delu dana, Lola kao gospođa čovek u kratkoj opremi skuplja D vitamin na suncu, a ja kao budala u dugačkom jer preko kompres dokolenica ipak moram one bici gaće preko kolena, da baš ne izgledam kao fudbalski sudija u crnim dokolenicama i crnim bermudama.

tako sa u mi kolena ostala bez vitamina D, jelte.

i eto, čisto sumnjam da ovo može da prođe do nedelje da bih potrčao, a nisam ionako ni gledao kalendar trka jer sam do nedavno mislio da ćemo u LJubljanu, no odustao sam na vreme, zamisli još tu foru da sam dan pred havariju uplatio startninu, pa bukvalno da se ubiješ.

biće bolje, mora biti bolje, ne bi imalo smisla da ne bude bolje!

gejmerski laptop

došlo mi u mejlu, kao vidi Sale ovo, ajd kupi ako smeš, provokacija

otkud njima uopšte ideja da bih ja kupovao ovako nešto?

kao prvo, šta je to uopšte "gejmerski računar"?

da možeš da igraš moderne igrice koje zahtevaju vrhunski softver.

e ali pazi sad.

ovo košta 2000 evra, toliko se otprilike kotira naš auto na berzi polovnjaka.

ne verujem da postoji klinac od 14 godina koji toliko zarađuje.

prostim algoritmom zaključujemo da ovo mogu kupiti samo dobrodržeći odrasli.

(ili budale koje će podići kredit, jer kako se kaže,

KREDITI SLUŽE DA LJUDI KUPUJU ONO ZA ŠTA NEMAJU PARA)

(opet ograđivanje, jedno je da deci uplatiš ekskurziju, da promeniš krov na kući, da platiš operaciju, da kupiš stan ili slično, za to ne možeš tek tako da "skupiš pare")

ali za ovakav bes, haha, treba neko stručno objašnjenje.

zamisli imaš 35 godina i igraš igrice.

ubijaš zmajeve koji sleću sa jupitera i slične gluposti,

igraš tenis protiv đokovića ili šarapove.

nekad su englezi govorili (to se u originalu rimuje)
da je jedina razlika između dečaka i odraslog muškarca u ceni igračke.

mislim da nije samo to, ima jedna puno veća razlika:

ja kao klinac nisam mogao da poginem u autiću onom od 10cm, kao što danas poginu na motoru i u bmw-u čim dobiju vozačku, a neki i pre toga.

i druga razlika: meni kao klincu nije trebalo ništa osim autića, niti sam mogao da doprinesem bilo čime drugim osim da se igram, dok normalan čovek od 35 godina valjda ima šta pametnije da radi osim da igra igrice na laptopu 

svašta

hitna sednica lovačkog udruženja

sa danom zakašnjenja ipak objavljujem blog koji je trebao da ide juče, 

pa sam za gamenio onim o treking ligi a ovaj sačuvao u Wordu

inače danas je druga od dve trke ovog vikenda,

polumaraton u Apatinu, na koji nisam ni nameravao da idem

pustio sam da istekne rok za prijave, 

jer sam nakon rume, zrenjanina, i novog sada, bio sit asfalta

i nešto me je vuklo da se malo vratim u prirodu,

da se resetujem na ona lepša podešavanja duha i tela

"elem evo me po drugi put nazad iz hitne.

sinoć sam nakon izjave u Policiji išao u hitnu na pregled,

gde su mi konstatovali brojne kontuzije distorzije i oderotine.

ispod kolena mi je otok poput bundeve od krvničkog udaranja debelim drvetom,

imam još kojekud po telu modrice i oderotine,

kao i po licu.

nakon noći (ovo mi se PRVI put dogodilo) u kojoj nisam spavao ni sekunde,

znate ni onih desetak minuta gde vas "uhvati" pa se trgnete, 

dakle nula zero ništica, imao sam i neke nekontrolisane napade drhtanja,

ono kada se celo telo trese kao kada golog izvadiš iz zaleđene vode.

totalni šok i raspad sistema, 

na svakih pola sata nagon da počnem da ridam na sav glas,

kao oni što im pogine cela familija pa neuračunljivi vrište pored puta.

opet sam otišao u hitnu, tamo su mi dali uput za psihologa,

i nakon obavljenog pregleda sada imam dva overena papira,

onaj o telesnim povredama od sinoć i ovaj o duševnom stanju od jutros.

kažu trebaće na sudu, tojest u policiji su rekli da je Tužilac tako preporučio.

u maniru dinastije i hausa i c.s.i. i ostalih serija 

gde nam ostave najveću neizvesnost na kraju poslednje epizode, 

pa nemaš pojma da li je Horejšio Kejn raznet u eksploziji

ili je ipak uspeo da uskoči u neki šaht i pojavi se u sledećoj sezoni,

još uvek neću opisivati nemio događaj,

dok ga još malo ne svarim da bih uopšte mogao da pišem o svemu

dugo te nije bilo, Šeki

ukratko, ukraće, u najkraće

unajkratko, što bi rekli na jugu Srbije

baš smo se pre par dana šalili za doručkom, na tu temu "padeži"
iliti 

"sve što ste želeli da znate a niste imali koga da pitate o padeži" 

jer je neko od nas nešto rekao da je s višnje,

to bi po južnjački bilo tipa kolač s višnje (umesto s višnjama)

ili štrudla s višnje, i onda sam se setio nečega

samo što ću morati da čekam više od pola godine

kad nam se zacrvene višnje, tu u dvorištu, 

kupiću neku malu štrudlicu u samoposluzi, pa ću da je zalepim na drvo,

i da tako napravim umetničku instalaciju ŠTRUDLA S VIŠNJE

današnja treking liga u Soko banji, ili Soko Banji, ili Sokobanji,

to nikad niko nije znao koliko je reči,

protekla je bez mene, 

jer sam doživeo jedan incident juče popodne,

žureći s brdašceta nazad u grad,

na taštinu rođendansku večeru.

stvari su već bile spakovane,

i posle brze večerice i zdravice dečijim šampanjecem,

trebali smo da krenemo na put i da danas trčim Treking Ligu

nisam unapred odredio koju stazu, u ponudi je bilo 15~27~36km,

što mi je bilo nit-nit, 

14.6km mi dođe nekako malo, iako je brdsko trčanje,

a 27 i 36 mi već nisu "izlet" ni "lagani trening" nego ozbiljno potezanje.

a znate da ja volim one neke gospodske zlatne sredine,

gde se umereno namučiš a opet prođeš kao po loju.

tako da sam računao da ću ipak da preklipsam tih 27km

jer mi je u novom sadu na maratonu 33km bilo sasvim dosta,

a ovamo po planinama bi ovih 27 trajalo možda čak i više

pa bi sve to bio neki postepeni napredak i povećanje forme

ALI OD SVEGA TOGA NIŠTAAAAAAA

džabe sam skidao sve te fajlove i pripremao se 

pola plus pola jednako pola

izgleda da imam supermoć da svako trčanje završim na "i po" kilometara.

juče 4.45 ujutru, danas 7.48 ujutru.

juče neka sporadična ubrzanjca popodne umetnuta u hajk,

nekako sam celog dana bio na pola koplja.

ona noć pred maraton me je ubila skroz naskroz, i sad kao da treba cele nedelje da spavam po deset sati da bih se vratio u normalu.

jednom kad se naspavam moram sabrati sve te polovine jer više nemam pojma dokle sam stigao sa pozajmicama i povraćkama.

utorak sredi pozajmi dvesta metara a onda sreda unapred uzme i od četvrtka trista a četvrtak...

i tako u krug.

evo sabrao sam polovine, tadaaammmm, nekako sam prebio nekih 300m sa prethodnim manjkovima i odatle je sve na pola pa je lako prebiti, evo juče sam kaznio dnevnik sa upisanih samo 4km ali sam ga danas nagradio sa upisanih 8 i voila' štonobisereklo.

onaj HRV se pretvorio u ravnu liniju na dnu ekrana, kad god mučeni sat pomisli da ne može gore (u smislu lošije, ne u smislu UP) ja ga opet iznenadim i pokvarim mu prosek.

tricky ticker, što reče onaj konobar Rene iz serije alo alo.

za razliku od juče(-ta) haha zamisli da je juče imenica i da se menja kroz padeže, završno sa jučetom sam se odmorio, počev od jučeta moram nastaviti da više trčim...

elem za razliku od jučeta danas sam rešen da nešto više otrčim popodne jer neću provesti par sati do/od lidla, akcija je prošla i može da se vrati normalnom životu.

osvojio sam dve flaše mineralne vode za po dinar, dakle tri litra dva dinara, jedna pura dva pandura.

opet taj HRV

 

pazi sad

idemo s leva na desno, kronološki

ovo žuto je bilo stanje pre tri dana

prva noć u žutom periodu mi je bio nizak taj neki HRV i rekoh taman kad se odmorim od maratona, taj najniži će da otpadne iz rolling averagea, i doći će neki bolji.

to je ovo crveno, što sam se nadao.

no došlo je do totalnog iznenađenja.

svakim danom mi je taj neki dotični HRV bio sve niži, i štaviše niži od onog prvog žutog kojeg sam jedva čekao da ispratim, i eto ti ga sad!

ode mas u propas, nizbrdo i nizvodno.

izgleda da umirem.

sećam se da mi je jednom "baseline" bilo negde oko 45-65, a sada se spustilo na 38.58ms.

zadnja noć 29, buuuhhuuuhhhuuu.

šta god to značilo.

možda je ovo kao i puls, individualno.

i tamo mi je pisalo bradikardija iako sam na ekageu nagruvao skoro do 60, mislim se brate sestro da si videla kad sam imao 31 poslali bi me na strujno oživljavanje.

i tak.

jutros otrčao 4.5km da napokon "prebijem" onih pola kilometra manjka, ali sam zaboravio da sam i juče imao 0.2 km viška pa tako opet moram da pazim da popodne otrčim malo manje od punog broja.

planinarenje naspram planinskog trčanja

 KOLIKA JE RAZLIKA (diplomski rad)
na izvanrednom uzorku od jednog (i slovima 1) učesnika, 

nakon kombinacije run/hike gde sam uspešačio 

gde god je bilo strmo, i pretrčao ostatak, 

a danas sam pokušao da otrčim SVE.

(nekada davno nisam ni pravio pitanje, UVEK sam trčao SVE.

skratim korak, usporim frekvenciju, ali nije se dovodilo u pitanje da li ću trčati, prosto nije ni postojala druga opcija, e dobro jedino što preko 30% nisam ni pokušavao da trčim, postoji neka onako odokativna granica da neki greben ili strmina prosto ne pripada u sferu trčanja)

to je bila već treća zagrada u ovako kratkom blogu (A EVO I ČETVRTE)

elem ispalo je tako da sam osetio neki nagoveštaj povratka snage, i rekoh ajd sad da otrčim ono isto.

s tim da nije bilo isto nego sam sa 9.5km (od čega 7km trčanja) produžio krug na 12.2km (od čega sve trčanja).

prvog dana sam napravio ukupan prosek od 7'09''/km i računao da je to, pa, onako, neloše, a danas sam napravio prosek 6'19''/km s tim da sam imao dosta manje i asfalta, i uopšte je krug bio znatno teži, jer je taj dodatak bio dosta strm i na mestima puno lošija podloga.

što znači da bi ukupna razlika mogla da se sračuna na negde oko minuta po kilometru.

što dalje znači da recimo, ako odeš na neku treking ligu od 20km, na kraju bi imao oko 20 minuta slabiji rezultat ako bih se šetao uzbrdo, u odnosu na "sve se trči" pristup.

paaaa, nije ni malo.

budem nekom prilikom našao zgodnu stazu za potvrdu ovog ispitivanja, pa bum jednom sve otrčao a jednom red-red trčanja i hajka, pa bum opet uporedio.

* pri tome, postoji tu jedna kvaka, iliti kvačica, a to je da kombinaciju odabereš uglavnom kada si umoran pa je pitanje koliko bi brže i trčao, odnosno trčanje odabereš kada osetiš da ti ide, pa je opet pitanje ako bi tako odmoran uspešačio uzbrdice da li bi to bilo išta sporije od trčanja kratkim koracima, a svakako bi nakon uzpešačivanja (?) nastavio sa življim trčanjem nego kada sve ide u nizu, tako da, svako poređenje svakako stoji na staklenim nogama.

slow connection

sećate li se dial-up vremena i modema koji zvrče

zzzzbbbbbžžžžžžњњњњњrrrrrrr

pa na mailing listu neko pošalje sliku od 30MB i svi se naljute, 

ZAŠTO TO NISI SMANJIO, POTROŠIĆEŠ NAM SAV INTERNET

mislio sam da sam mnogo pametan kada sam otkazao kablovski internet i prešao na mifi ruter jer je bila takva akcija da svakog meseca prođeš sa 15€ manje a dobili smo i lep novi 10'' tablet, no događa se da ponekad ovo ide jako sporo, kažem ponekad samo, ali se događa, i onda se setiš kako se prošle godine nije NIKAD događalo, eto stvari se menjaju

više nije ni spektakl kad radi CAPS LOCK, i to sam popravio

inače kad smo već kod popravki, to je jedna od velikih prednosti interneta

guglao sam kvar na termoakumulacionoj peći koju smo hteli da prodamo, izguglao i popravio

guglao sam sve moguće dijagnoze kvara na bojleru i za 1€ (i par sati petljanja) uštedeo čitav novi bojler, jer sam skužio u čemu je problem i šta treba da se zameni

na stranu što možeš sve da naručiš, evo juče mi je stigla porudžbina od 10€ koja uključuje dve velike limenke gume u spreju, osim za zaptivanje svega i svačega ću pokušati da to upotrebim kao lepak između bušne bici gume i flekice, nekako mi deluje da će da radi

ima na jutjubu kako su i auto gumu pokušavali da zakrpe ali pogrešno pa nije čudo da nisu imali šanse za uspeh

za razliku od prvog dana posle maratona kada sam nekim čudom uspeo da prehajkujem i pretrčkaram hard core trail, danas sam bio umoran i osim par sati laganinija na mtb-u nisam imao volje ni za šta više, što je možda i dobra vest jer je, da vidiš čuda, i odmor katkad blagotvoran

nije mi palo na pamet

kada sam devet kilometara od kraja maratona zaključio da mi se više ne trči, ni na kraj pameti mi nije palo da bih odmah sutradan mogao da pređem upravo toliko.

štaviše devet i po.

po kaldrmi, usponima, zemlji, i na kraju malčice asfalta.

2.5 kilometra sam odhajkovao, strme delove uzbrdo, jer sam napravio kontra krug od petka, pa sa malim dodatkom.

odjednom mi uspon nije delovao toliko strm, koliko mi je isti deo delovao oštar kada sam se tri dana ranije spuštao kroz šumu.

nisam ni nizbrdo nešto zapinjao, prosto sam se samo skotrljao gde god sam mogao, no sveukupni prosek celih 9.5km mi je tek malo prešao 7'/km, rekao bih da ne bi bio bolji ni da sam sve trčao, pa me pomalo i iznenadilo.

kada dodam tih sat i sedam minuta na onih 33km od maratona, dobijem ciljno vreme od 2h47', dobijem još uvek maraton ispod 4 sata, haha, tačnije 3h54'.

ni sa tim vremenom bih bio poslednji na Državnom, dakle nije do mene nego do konkurencije, još jedno hahaha, ili bolje ho ho ho.

počeo je jedan od diskova u kompjuteru da mi čudno drči, na svakih pet sekundi uradi 

DR-DR... DR-DR-DRRRR...

i tako bez promene, dok god je uključen.

no obzirom da se samo HDD čuje, to znači da je on crkao, a na njemu je samo muzika koju kompletnu imam dupliranu na eksternom HDD-u, a ovaj glavni SSD je bešuman i ne brine me.

no bez obzira, otkako sam se onomad preplašio, svakog dana pošaljem sebi na email ažurirani trening_2022.xlsx tako da uvek imam dostupnu poslednju verziju koju mogu da otvorim na laptopu.

hvata me muka od same pomisli da bih bilo kada, u nekom najgorem scenariju, morao da pretražujem po garminima i stravama poslednjih recimo 15 dana i da sve upisujem ispočetka.

kilometre bih nekako i popunio, ali u kojim sam patikama određenog dana išao, e to bi bilo pomoz bože.

dakle bekapujte svoje podatke, redovno, učite na tuđim greškama.

vidiš, danas je 10-10-2022, 

a ne sećam se da sam nešto posebno proslavljao 

kada je bio 10-10-2020 

koji je dosta onak jubilarniji.

e a sad trka, iliti "plaćena Dužina"

naravno da sam se za maraton prijavio samo jer je za učešće na Državnom besplatna startnina, i naravno da nisam imao ama baš nikakvih očekivanja.

no veče pred trku sam se uz stepenice hotela, koje su mi uvek bile "test" pred trku (a to je bilo barem petnaestak puta jer je svake godine u proleće polu- a u jesen maraton) uzskakutao kao lane, i pomislih vauuu, buuummmmm, ovo je super!

ujutru drž tamo drž vamo nisam ni stigao da se pošteno zagrejem, taman kad sam krenuo da otrčim onih obećanih 400m pitao me je neki tip sa kamerom hoću li da dâm izjavu za neku DŽ televiziju, i tako sam ostao da se malo razgibavam i čekam start bez ijednog metra "zagrevanja".

a nije mi ni trebalo ustvari.

jedni su rekli da će krenuti po pet minuta, drugi po pet-petnaest, treći ništa nisu rekli pa su krenuli tu negde između, a ja nisam nikog zaista ni gledao nego sam krenuo lagano trup trup i čekao da vidim šta će da se dalje razvije.

ispalo je da bez ikakvog plana i programa držim podosta švicarskih negde u uskom opsegu između pet minuta i pet-deset po kilometru, uz varijacije za koje ne znam da li su bile do mene ili do očitavanja.

i to je sasvim linearno išlo negde do 25km, kada sam počeo da se mrštim.

stalno sam imao osećaj da polako usporavam, ali ne, sat je pokazivao isti tempo.

i tako još deset minuta, i još deset, i bogme maraton je poprilično odmakao.

falilo mi je možda što nisam poneo l-karnitina, jer koliko god on možda bio i placebo, ja sam nekako uvek odlično trčao kada ga popijem. 

ali je-bi-ga, zaboravili ga kod kuće.

i tako, negde oko 30-og mi je već bilo dosta svega, nekako na silu sam trčao još 15 minuta ali sa sve manjom motivacijom, i kad sam navršio 33km tu sam prosto stao jer je krenuo i stomak da me muči.

već par sati mi je bilo hladno, dres se natopio znojem i vodom koju prospem po sebi na okrepi, vetar jak duva, taj dres se ohladi i stoji mi kao ledena obloga na stomaku.

oću srat neću srat, nisam ni bio siguran, no kada sam zaustavio štopericu i seo na neki betonski zidić uz Dunav koji se bio lepo ugrejao od sunca, toliko mi je dupetu prijalo da nisam ustao više od pola sata.

sve u svemu, za ne poverovati, zadovoljan sam.

33km po 5'03'', to je skoro 10% brže od koliko sam mislio da mogu.

baš onako lepa, kvalitetna, nenaporna Dužina.

nije mi se hodalo, ćopalo, mučilo, oduvek sam bio gospodin čovek i maratone završavao lako.

ako ne ide, ako nisam spreman, nisam nikad silovao i išao protiv pameti.

ni za čim ne žalim, osim što je hotel bio malo preskup, eto.

tabula rasa

kao što sam i najavio da u subotu neće biti nekih velikih akcija, nije ih ni bilo.

ujutru lagana vožnjica od par sati, onako nije ni pošteno pedaliranje nego ono što zovemo "kotrljanje", onda vožnja do novog sada, tamo sat izležavanja, pa sat na promociji knjige jedne drugarice koja je poreklom ovde sa brdašaca, a živi skroz daleko negde niz Dunav, pa rešila da napravi književno veče skroz gore uz Dunav na suprotnoj strani toka.

uzvodno.

bravo.

i posle toga na pizzu i u krevet, gde nisam zaspao sve do 03!

naime hotel je bukvalno u centru centra centra grada, i celu noć su neke grupice i hordice omladine šetale ovamo onamo i drali se i urlali kao da svima trebaju slušni aparati, bože ljudi od 20 godina su gluvlji od naših čukundeda.

no ni to nema veze, u par navrata me je uhvatio san.

zanimljiv.

naime dok je dole u prizemlju išla neka svadba, ja sam u trenu zaspao ali sam i dalje čuo taj zvuk, tu melodiju, i počeo da sanjam nekakvu konobaricu koja viri da li je neko primećuje, i u potaji iza neke zavese izvodi svojevrstan trbušni ples.

pa opet proveri da li je niko ne gleda, pa nastavi.

a ja se smejem (u snu) i razmišljam hahaha pa ja te vidim, ćurko.

i tu sam se ubrzo i probudio, nažalost.

mogao sam tu kerefeku gledati do 7 ujutru.

i posle toga opet par sati budan i tako, već rekoh da sam zaspao oko 3 i konačno se probudio oko pola 7.

namestiću vreme objave ovog bloga u minut do ponoć (pred maraton) jer pripada u subotu a ne u ovo mamurno jutro pred trku.

phased and confused

da li će plan uspijet ili neće, bumo vidli.

za sad deluje fino.

glavna razlika između juče i danas, nije bila u kilometraži.

juče naime 9.5 + 9,

danas 9.5 + 7.5, okvirno, višemanjinski.

s tim da sam gore ipak upisao 19, a danas ću 17,

s tim da moram idući put da dopunim nekih 300-400m, koliko sam zaokružio.

biće to na maratonu najverovatnije, 

200m zagrevanja + 42,200 trčanja, pa da upišem 42.

SAMO DA PROVERIM RADI LI CAPS LOCK - RADI.

elem, glavna razlika je bila u užini.

juče sam naime krenuo gotovo gladan, jer sam posle jutarnjeg trčanja pojeo dve činije čorbe i skroz zaboravio da išta više pojedem, a danas sam pojeo nešto pečuraka (tzv. sunčanice) koje smo slučajno našli ujutru na trčanju i nabrali - doneli kući - odmah ispohovali, a popio sam i kavicu nakon toga.

pa mi je bilo lakše uz/niz strme makadame trčat nego juče po ravnjikavom asfaltu.

sve nešto mislim da sam prilikom planiranja route ili radije routice došao do nepunih 8km a ovamo mi je pokazalo jedva 6.7 pa sam još malo kružio dok nisam došao do mesta gde sam ostavio pumpu i rezervnu gumu no nikako da stignem do punih 8.

šteta.

sad moram oduzimati od maratona.

bolje da sam kao čovek kružio još malo i napravio višak,

pa da u nedelju pretrčim 42.6 i upišem ČETRES TRI, e to bi već bila fora.

ne delujem sebi svež kao rosna trava ali nisam ni umoran,

bolovi u raznim tačkama svih mogućih mišića polako iščezavaju,

kako prolaze dani od onog silnog sečenja drveća.

sutra ujutru nešto malo bicikle pa polako na put.

ENDORSEMENT

naravno da sam prvo proverio da li radi caps lock I RADI, NEGO ŠTA!

onda sam ukucao u naslov prvu reč koja mi je pala na pamet, i sad idem da guglam šta to uopšte znači, tojest da li znači to što ja mislim da znači

jok, ne znači to što sam ja mislio, a nakon čitanja nisam još uvek sto posto siguran kako bih to upotrebio, dakle ta reč bolje da ne postoji, koliko je bespotrebna i tupava

mogu napraviti punk band ENDORSEMENTS i onda to zvuči kao da smo mi članovi TO, i ima nas više pa smo u množini jelte

trt

elem da bih objasnio šta želim, morao bih to da nacrtam

jer je podosta komplicirano za objasniti rečima

pa ću u Paintu da nacrtam par linija i da o tome napišem blog:

elem ovo se zove po starinskom rečniku TOVLJENJE PRASETA PRED BOŽIĆ

tačnije to se koristi kao primer šta se ne radi, tipa učiš dva dana pred ispit

dakle na dan trke, maratona, to je ovaj desni crni pravougaonik, treba oba polja da su ti popunjena do vrha, crveno je forma, zeleno je odmornost organizma

a linija pokazuje moje stanje u četvrtak, petak, subotu

zašto sam u četvrtak (danas) trčao dva puta, zato jer sam jako ali JAKO slabo trenirao ove godine

i računam da korist mora biti veća od štete

dva polumaratona sam poteško preživeo, to je bilo ništa više no osvešćivanje

da nisam ni za šta

e sad, ako napadnem da izvršim mini pripreme tri dana pred trku, to je jednako sumanuto kao i da ništa ne radim, ali ipak

odmorio sam se, konačno, jutros su me boleli i kvadri i listovi i čak i jedna ahilova

to je od silnog stajanja na merdevinama i granama, sa motorkom u ruci

no to je prošlo, i da vidiš čuda popodnevno trčanje mi je čak došlo i malo lakše

nekako iz iskustva, jer u puno prilika sam imao ovakav izbor, ne mislim da ću sa još dva trčanja sutra (petak) napraviti neku bitnu štetu, a valjda su podsetiti noge kako to izgleda kada ih poteraš na malo više akcije (od bicikliranja)

u subotu ću, pretpostavljam, biti umoran (da vidiš čuda kada možda i ne budem?) no bez obzira da li ću ili neću, svakako ne bih ništa bitno "radio" osim možda neke rikaverić vožnjice biciklom do sat vremena, i u nedelju pomoz bože.

niti ću biti na vrhu forme ni na vrhuncu odmornosti i čilosti, to je izvesno, i sve se svodi na ono staro BUMO VIDLI.

ako preživim bez nekih velikih agonija, prijaviću Ljubljanu (verovatno), a ako crknem, opet ću verovatno prijaviti Ljubljanu i nastaviti da se nadam da ću se dodatno "utrčati" obzirom da je vreme (u smislu doba godine i u smislu vremenskih prilika) kada se sve manje vozi bicikla a sve više trči i hajkuje

RADI CAPS LOCK KAO ŠVICARSKI SAT

 I JOŠ PITA TREBA LI JOŠ

pre nego što sam uopšte počeo sa blogom, otvorim notepad i otkucam dva tri slova pa pokušam CAPS LOCK.

ne radi.

stiskao stiskao stiskao, udarao pa opet pritiskao, što bi rekli albanci "vršim pritisak", ali ništa.

i rešim da otvorim čudo, rekoh da nisam sa onim WEDEOM nešto dodatno ZEZNUO.

sad mi se dopao kad je proradio pa ću ga stalno koristiti, barem jednom u SVAKOJ rečenici, ho ho.

poodvrćem svih deset šrafića odozdo, ovo je obezbeđeno kao da je bojeva municija.

jer svakako po ivicama imaš one male kvačice, koje kad sklopiš nazad svaka klikne i sve je zatvoreno cakum pakum, šta će tu još deset malih šrafića, ko bi ga znao.

kad vidi jada, nešto neće.

otkačim s jedne strane klikne mi nazad sa druge, i tu skontam da ima neka tajna VEZA.

prepipam nalepnicu i UČINI MI SE da ima nešto ispod, odlepim je i GLE jedanaesti šrafić skriven, da bi neko nestrpljiv povukao i na tom mestu napravio rupu.

mislim čak i da ga izvališ, dovoljno je onih 10 a preko rupe tojest kratera bi svakako opet vratio nalepnicu, tako da ne znam ni ta zamka čemu tačno služi.

osim da oni URADI SAM klinci izgube dodatnih deset minuta provaljujući nešto što je moglo lakše da se otvori.

eh da, i da mogu u servisu da ti kažu OTVARAO SI, ne važi ti garancija.

TO JE TO!

RADI CAPS LOCK!

što se tiče treninga, na satu mi i dalje piše STRAINED iako mi je prošlo preporučeno vreme oporavka a sve zato što mi je ta HRVarijacija niska pa mi stalno produžuje odobrenje da treniram, kaže oporavljaj se i lepo jedi lepo spavaj.

prvi put čujem da umesto da treniraš, nakon što si se cele godine zezao i izletovao, treba da spavaš i da jedeš, da bi popravio formu.

baš da vidim i to čudo.

ne znam koji dan zaredom sam odvozao par sati lagano do polulagano na mzb-u, i verujem da ću sutra napokon malo potrčati, čisto da se noge sete da ih u nedelju čeka maraton.

tačnije bitno je da startujem, jer za nepojavljivanje na Državnom klub plaća penale, a ako mi ne bude išlo, dokle god stignem biće to valjda neka pristojna Dužina.

nekoliko dana nakon toga ističe i poslednji rok za prijave za Ljubljanski, dotle bih već trebao malo više da utrčim (HA!) u formicu, dovoljnu da prekaskam 42 bez crnih misli.

STRAINED

RADI CAPSLOCK!!!

ranije mi je stalno pisalo ili peaking ili overtraining ili recovery, sada mi već danima piše STRAINED.

a sa caps lockom je išlo ovako, stiskao sam ga kao lud i ništa.

i pipnem pored slovo "a" da vidim da li radi išta ili ništa, i mekano se otkuca.

pipnem triput pojavi mi se aaa, obrišem, pipnem caps lock i upali se plava lampica u uglu tastature.

    qq    1qa<S

(naprskao sam wedeom ispod caps locka ali mi je izletelo malo više, da izvinete kao da sam ono hhhrrrkkkkk pljunuo, nadam se da nisam nešto u$rao, ocepio sam jedan toalet papir i pokušao da obrišem to SRANJE koje sam napravio, igra riječi ho ho ho)

sad sam slučajno otvorio FB jer sam si na mesižder poslao neke slike, i iskočio mi oglas za neku makita testericu sa koferom i dve baterije pa sam to kucao u gugla i video da to neki violeworks prave za makitu i da je napon 18V a ne 88V, to je samo neka šifra u nazivu proizvoda.

no jednu jelku smo već skratili, a ko bi smeo na merdevine pod ovim uglom nego skaj raner?

problem je što se na to drvo popela puzavica (bršljan, ivy) i skroz ga obuhvatila i pojela jer ga koristi kao izvor snage tj siše ga kao cuclu, i onda je to sve trebalo odseći odjednom.

no ipak nisam odjednom nego sam koliko god sam mogao to sekao zasebno, no na kraju je ovako izgledalo.

nakon jučerašnje rikaveri vožnje od nešto više nego planiranih 32km jer sam zaobilazio kišne oblake (tj projekciju njihovog delovanja na našu Županiju) i jutarnje gimnastike (one merdevine su bile vezane gurtnama i za terasu i za donji deo stabla, nije baš tolika cirkuska akrobatika kako deluje sa fotke) će mi verovatno pisati da nisam samo STRAINED tj strejnd-an, nego sam verovatno iber-strejndan, te nisam siguran koliko mi je pametno trčat, ili samo nešto hajknit pa malo strčat niz bregu i da to bude to, ili još neki ubrzanjec sranjec hmm

marathon maniacs

napravili su ovde jednu grupu na fejsu koja može da trči maratone kada god im se prohte

staza je kružna negde u beogradu, ima dosta tartana pa se tako i zove, tartanMaraton

svako ko je pozvan u grupu je odmah dobio svoj reg. broj što mu je ujedno i startni broj, i potrebno je samo pratiti najave

odeš, otrčiš, i uknjižiš +1

uglavnom te prilike koriste ljudi kojima nije bitan ni trening ni brzina, nego očigledno samo broj pretrčanih ili barem "obavljenih" maratona, obzirom da ne postoji nikakva Policija koja bi kontrolisala da li si sve pretrčao

nešto poput sudija u brzom hodanju, koji te diskvalifikuje nakon žutog kartona ako si već potrčao tj odvojio oba stopala od zemlje

šteta što tako nešto ne postoji na maratonima, barem ovim zvaničnim

na svakih nekoliko kilometara kamera i čim te (kao na autocesti što te uhvate u prekoračenju) ulovi sa oba đona na zemlji, op crveni karton

NIJESI GA PRETRČAO

TOČKA, NIŠTICA

no kažem, ovima kojima je bitan samo broj, skupljačima, to nipošto nije važno, kao kad skupljaš limenke i plastične flaše i tovariš ih u backyard, baš te briga da li su zgužvane ili prljave

radost je u skupljanju, u dodavanju na gomilu

i to je, dragi moji, puno ispunjeniji i zadovoljniji život od ovih koji ganjaju rezultate, rekorde, koji se koječega odriču da bi bili bliže svojim ciljevima

sakupljanje je win-win situacija, krenuo prebrzo ili polako, dobio grčeve ili proliv, sve je to lepo i mirišljavo i sve te vodi cilju, tojest Cilju, gde ćeš upisati +1 i odmah zaboraviti kako si do nove brojke stigao

a ja jutros išao na sportski lekarski, pa ekage, pa kod očnog, pa čekaj na pečate i materine

pa ti sad računaj zemljače ko je tu pametniji, mudriji

nije da nije ali nije ni da jeste

ovo je bio test svih mogućih mogućnosti, kao i volje

a volja mi nije nikad bila nešto naročita

dok mi ide ja sam zadovoljan što mi ide,

a kad mi ne ide ja odustanem i čekam bolju priliku da mi krene

tako nekako

nisam od onih balegara što se hvale da su uvek nešto dokrajčili

jašta, baš me briga

naime prethodnog vikenda sam probao neku kombinaciju čarapa i patika

i jeste me nešto malo kao krenulo na loše, kao neko trnjenje

tojest malo trne malo bridi malo će kao da se nažulja stopalo

onaj botf (ball of the foot) čime voziš biciklu

iliti prednji deo stopala

i setim se jutros da sam ranijih godina imao običaj da izvrnem te čarape

one su kao baš za trčanje ali nekako glatke spolja a čupkaste iznutra

i onda ih okrenem da im bude glatkoća do mene a čupavost spolja

da se ne pravi to trenje do kože

no isti đavo

štaviše delovalo mi je još gore

osećaj briđenja sličan, ali utrnuće gotovo pa onesposobljavajuće

baš šteta

mislim, nema veze, sve se računa kao trening, šta ja znam

taman da sahranim onaj pomenuti HRV, da ga bacim ispod nule

jer mi višak treninga nije baš poželjan

ali eto, kada poželiš da nešto uradiš tip-top, nije loše da i uspeš

a ne ovako, da te nešto maltretira i koči

šteta

ali život je reka, teče dalje

barem tako kažu

ne kažu da li je bolje čamcem veslati uzvodno, ili s njim nizvodno

ili sedeti na obali sa štapom za pecanje i samo ga posmatrati kako prolazi

HRV

ima honda neke modele automobila, jedan se valjda zove hrv a drugi crv

i oduvek mi to bilo smešno, hrv & crv

nisam nikad guglao šta im to znači, ako uopšte nešto znači

možda i to promene posle nekog rata

jer evo kažu samsung izbacuje modele koji se zovu z-nešto

valjda što je na nekom ruskom tenku bilo nacrtano nešto poput slova Z

i sad je to simbol svog svetskog zla, eto zapadne logike, zlo = Z

elem to hrv mi se pojavilo nedavno, od strane garmina

kaže nosi sat svake noći barem tri nedelje da ti odredimo HRV
šta li mu je hrv, nisam imao pojma, čekao da prođu te tri nedelje

a garmin smarač, stalno me obaveštava, nosi još dve nedelje, nosi još nedelju dana

sedmicu tjedan

tako je s nama razgovarala teta iz poreča, sve dvojezično

kao natpisi za sela po vojvodini

kaže izađete na portu kapiju i prođete pored tovara magarca pa dalje skrenete na cestu put

i nikad se ne seti da odmah kaže ono drugo, nego mora jedno pa drugo

uglavnom primetio sam da se stvari odvijaju loše

taj hrv mi je nekako premali

mislim, ako moram da biram, bolje da mi je HRV premali nego nešto važnije

jelte

hehe

no sad me već upozorava kako to ne valja, te stress te strain te trice

i sad ne znam koliko da budem zabrinut

a treba ić na trku