deža weiView

srećem Lolu na stepeništu, čujem kako kučićima kaže 

- BRAVO DRUGARI
rekoh - na čemu sad bravo, šta su to postigli?
kaže - pojeli su sve viršle!
- pa burazeru, rekoh, one viršle bih i ja jeo, ne bih disao uopšte, ajd da vidim da li bi pojeli ovo sočivo (leće) što sam ja večerao

- ali sočivo ti je zdravije, ona opet insistira

- DA JE ZDRAVIJE, MAČKA BI GA JELA!

mačka je zakon i mačke su uvek na mojoj strani, mi jedemo i živo mleveno meso direkt iz mesare i još tako slatko mljackamo kao da žvaćemo žive bube.

to je bilo pod jedan

pod dva, uspeo sam da potrčim posle devet dana prinudne apstinencije, no noge mi nisu bile naročito presrećne enivej, nakon jučerašnjih sto kilometara na onom traktoru od mtb-a.

čak sam bio toliko razočaran količinom napora koji je bio potreban da se to čudo prekotrlja od starta do starta (jer je cilj bio na istom mestu) da nisam ni stavio aktivity na stravu nego sam ostavio samo kod Lole njen fajl.

ionako je sve isto.

a trčanje je bilo biciklom (?) ne biciklom, nego je bilo biciklom do akumulacije 15km uzvodno od grada pa onda probni 5km off road kružić sa mnoooogo uspona, i nazad opet biciklom taman da se malo iscentrifugiraju nogice.

a pod tri, zaključio sam da samo mazohisti i psihopate mogu da uživaju u onom tuširanju hladnom vodom.

prvo sam muku mučio da se malo po malo ohladim, pomerajući ručicu ka plavom kraju, a zadnjih dana sam skontao foru da ne treba prvo da se zagrejem toplom vodom.

nego uđem u kadu, odvrnem tuš na mlako, minut tako, onda napola hladno, i onda iznenada (?) gurnem skroz do kraja na hladno i lagano brojim do 30, juče je bilo do 20.

treba brojati polagano, kažu da sekunda traje onoliko koliko ti treba da izgovoriš "dvadeset dva".
danas nisam gledao u sat nego kad sam odbrojao do 30 tek onda sam pogledao i vidim da je prošlo 31 sec, na analognom satiću koji ima i sekundaru.

opet sam uspeo, ali da je bolesno, jeste. 

morbidluk čisti. 

ko u ovome uživa odma ga pod elektrošokove da mu se isprave vijuge ko autocesta.