ništa slađe, pa makar i kad je dan odmora, nego prošetati lokalnim stazama i malo okresati šiblje, prokrčiti prolaz, jer osim što je i drugima lakše da tuda planinare/trče, lepše su i slike sa traila, nego kad je ispred i iza tebe samo lišće.
no hajde.
peške nigde nisam išao naravno, pomalo biciklicom po gradu kao po jajima, sad sam tako smešno sročio da zamišljam grad napravljen od jaja i kao vozim po jajima, ulice su od pohovanih jaja pa malo šlajfuje a trotoari i pešačke zone su od kuvanih jaja kao neka mini kaldrmica.
i danas sam rešio da pokušam neki rikaverić rajdić, jer se uvek setim onih pokidanih ligamenata skočnog zgloba, kako mi je ubrzano spadao otok kad sam na bicikli pravio mini rehab tretmane okrećući pedale na sitnom prenosu bez prevelikog opterećenja ("gaženja") nego samo onako u prazno vrti vrti vrti, i svaki put je otok bio bitno manji.
e sada sam se modernizovao, imam i drugarice farmaceute (nažalost jedini ortoped koga znam iz škole lično, mi nije dostupan) da mi savetuju šta protiv bolova, koje kreme/gelovi, da li kompresione čarape ili ne, a eto onda nije bilo ni intersporta ni decathlona pa nije ni bilo kompresionih dokolenica.
i tako juriš u bračnu vožnju u najtoplijem delu dana, Lola kao gospođa čovek u kratkoj opremi skuplja D vitamin na suncu, a ja kao budala u dugačkom jer preko kompres dokolenica ipak moram one bici gaće preko kolena, da baš ne izgledam kao fudbalski sudija u crnim dokolenicama i crnim bermudama.
tako sa u mi kolena ostala bez vitamina D, jelte.
i eto, čisto sumnjam da ovo može da prođe do nedelje da bih potrčao, a nisam ionako ni gledao kalendar trka jer sam do nedavno mislio da ćemo u LJubljanu, no odustao sam na vreme, zamisli još tu foru da sam dan pred havariju uplatio startninu, pa bukvalno da se ubiješ.
biće bolje, mora biti bolje, ne bi imalo smisla da ne bude bolje!
Nema komentara:
Objavi komentar