no veče pred trku sam se uz stepenice hotela, koje su mi uvek bile "test" pred trku (a to je bilo barem petnaestak puta jer je svake godine u proleće polu- a u jesen maraton) uzskakutao kao lane, i pomislih vauuu, buuummmmm, ovo je super!
ujutru drž tamo drž vamo nisam ni stigao da se pošteno zagrejem, taman kad sam krenuo da otrčim onih obećanih 400m pitao me je neki tip sa kamerom hoću li da dâm izjavu za neku DŽ televiziju, i tako sam ostao da se malo razgibavam i čekam start bez ijednog metra "zagrevanja".
a nije mi ni trebalo ustvari.
jedni su rekli da će krenuti po pet minuta, drugi po pet-petnaest, treći ništa nisu rekli pa su krenuli tu negde između, a ja nisam nikog zaista ni gledao nego sam krenuo lagano trup trup i čekao da vidim šta će da se dalje razvije.
ispalo je da bez ikakvog plana i programa držim podosta švicarskih negde u uskom opsegu između pet minuta i pet-deset po kilometru, uz varijacije za koje ne znam da li su bile do mene ili do očitavanja.
i to je sasvim linearno išlo negde do 25km, kada sam počeo da se mrštim.
stalno sam imao osećaj da polako usporavam, ali ne, sat je pokazivao isti tempo.
i tako još deset minuta, i još deset, i bogme maraton je poprilično odmakao.
falilo mi je možda što nisam poneo l-karnitina, jer koliko god on možda bio i placebo, ja sam nekako uvek odlično trčao kada ga popijem.
ali je-bi-ga, zaboravili ga kod kuće.
i tako, negde oko 30-og mi je već bilo dosta svega, nekako na silu sam trčao još 15 minuta ali sa sve manjom motivacijom, i kad sam navršio 33km tu sam prosto stao jer je krenuo i stomak da me muči.
već par sati mi je bilo hladno, dres se natopio znojem i vodom koju prospem po sebi na okrepi, vetar jak duva, taj dres se ohladi i stoji mi kao ledena obloga na stomaku.
oću srat neću srat, nisam ni bio siguran, no kada sam zaustavio štopericu i seo na neki betonski zidić uz Dunav koji se bio lepo ugrejao od sunca, toliko mi je dupetu prijalo da nisam ustao više od pola sata.
sve u svemu, za ne poverovati, zadovoljan sam.
33km po 5'03'', to je skoro 10% brže od koliko sam mislio da mogu.
baš onako lepa, kvalitetna, nenaporna Dužina.
nije mi se hodalo, ćopalo, mučilo, oduvek sam bio gospodin čovek i maratone završavao lako.
ako ne ide, ako nisam spreman, nisam nikad silovao i išao protiv pameti.
ni za čim ne žalim, osim što je hotel bio malo preskup, eto.
Nema komentara:
Objavi komentar