a volja mi nije nikad bila nešto naročita
dok mi ide ja sam zadovoljan što mi ide,
a kad mi ne ide ja odustanem i čekam bolju priliku da mi krene
tako nekako
nisam od onih balegara što se hvale da su uvek nešto dokrajčili
jašta, baš me briga
naime prethodnog vikenda sam probao neku kombinaciju čarapa i patika
i jeste me nešto malo kao krenulo na loše, kao neko trnjenje
tojest malo trne malo bridi malo će kao da se nažulja stopalo
onaj botf (ball of the foot) čime voziš biciklu
iliti prednji deo stopala
i setim se jutros da sam ranijih godina imao običaj da izvrnem te čarape
one su kao baš za trčanje ali nekako glatke spolja a čupkaste iznutra
i onda ih okrenem da im bude glatkoća do mene a čupavost spolja
da se ne pravi to trenje do kože
no isti đavo
štaviše delovalo mi je još gore
osećaj briđenja sličan, ali utrnuće gotovo pa onesposobljavajuće
baš šteta
mislim, nema veze, sve se računa kao trening, šta ja znam
taman da sahranim onaj pomenuti HRV, da ga bacim ispod nule
jer mi višak treninga nije baš poželjan
ali eto, kada poželiš da nešto uradiš tip-top, nije loše da i uspeš
a ne ovako, da te nešto maltretira i koči
šteta
ali život je reka, teče dalje
barem tako kažu
ne kažu da li je bolje čamcem veslati uzvodno, ili s njim nizvodno
ili sedeti na obali sa štapom za pecanje i samo ga posmatrati kako prolazi
Nema komentara:
Objavi komentar