tikvice

juče 4.8km, danas 5.5km.
juče uzbrdo po asfaltu pa nizbrdo kroz šumu, danas uzbrdo po kamenjaru a nizbrdo pola asfalt pola makadam.

juče 6'31''/km, danas popio kafu (hah!) i rapten (hah!) pa napravio 5'54''/km
najprostijim logičkim zaključivanjem dolazimo da za tri dana mogu i neki krug od 10km, prosekom od 3'/km, ako popijem deset kafa i deset raptena.

nego evo po čemu je današnje trčanje bilo zanimljivo.

imamo tog jednog druga koji prodaje na pijaci.

on sve to organsko, sa minimum hemije, ima priznanja sa sajmova poljoprivrede, i uopšte su kao porodični biznis poznati nekoliko generacija unazad.

od njega uzimamo paradajz u nenormalnim količinama, jer možemo da pojedemo kao (izguglati koje životinje mogu da pojedu par kilograma dnevno).

i krastavce i celer i ljute papričice i patlidžane i krompir i paprike, sve.

elem preko leta on dolazi na pijacu utorak-petak-nedelja, a na jesen proredi pa ne dolazi utorkom.

a mi ostali bez povrća.

s njim radi jedan stariji čovek koji živi na brdašcetu tu odmah iznad grada, i s njim se poznajemo takođe.

i sine meni, hajde da odemo do čika Dragana, on ima domaće isto tako 100% zdrave tikvice, da nekako preživimo do petka.

rečeno učinjeno, i ja otvorim mapse, napravim plan.

idemo zajedno d'onde, onda Lola okreće nazad biciklom i glavnim putem ide uzbrdo ka njegovom imanju, ja okolo makadamom izlazim iznad na magistralu i strčavam prema gradu baš tim njegovim puteljkom.

tako se i pogodilo da smo stigli negde istovremeno, dozvali čoveka iz bašte, uzeli tikvice, ubacili kod Lole u korpu bicikle i spustili se zajedno do moje bicikle vezane dole uz reku.

šoping trail.

sutra za doručak, tost i puter od kikirikija i kačkavalj i pohovane tikvice.